SARAJEVO, BANJALUKA – Za reformu javne uprave u BiH, od osnivanja Fonda za reformu javne uprave u BiH 2007. godine, uplaćeno je više od 32 miliona maraka, a donatori i domaće vlasti isplatili su do sada više od 17 miliona maraka u ove svrhe, potvrđeno je “Nezavisnim” u Kancelariji koordinatora za reformu javne uprave, dok analitičari smatraju da reforma javne uprave u BiH i dalje nije na zavidnom nivou.
“Do kraja 2018. godine odobrena su ukupno 33 projekta za finansiranje iz Fonda za reformu javne uprave, od čega je 25 projekata završeno, jedan je u implementaciji, za pet projekata je poništen postupak nabavke, a za dva je u toku izmjena projektne dokumentacije”, pojasnili su u Kancelariji.
Naveli su da je do sada iz ovog fonda za reformu javne uprave isplaćeno više od polovine iznosa koji se u Fond slio svih ovih godina, odnosno preko 17 miliona maraka.
“Projekte koji su završeni odobravali su predstavnici svih nivoa vlasti, uz obrazloženje da će na taj način pomoći ispunjenju mjera u procesu reforme javne uprave”, pojašnjavaju u Kancelariji.
Dodali su da su brojni projekti koji su završeni doprinijeli da se provedba određenih reformskih mjera ubrza ili ispuni.
Analitičari, ipak, kažu da reforma javne uprave u BiH nije na nivou na kome treba da bude, te da na to ukazuju brojni pokazatelji.
“Samo 23 odsto građana ima povjerenje u sudove, a 22 odsto u revizorske institucije. U Instituciju ombudsmana povjerenje ima 21 odsto građana, dok samo 16 odsto njih ima povjerenje u parlamente, što je poražavajuće za demokratske principe kojima se pokušavamo voditi”, rekli su u Centrima civilnih inicijativa za “Nezavisne” te dodali da ovaj monitoring pokazuje da je povjerenje građana u javne institucije zabrinjavajuće.
Kako navode, udio administracije u BiH je daleko iznad prosjeka EU i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, pri čemu je, ističu, ovaj udio u oba entiteta, a posebno u FBiH, dramatično visok.
Kazali su da je ukoliko se osvrnemo na realizaciju Reformske agende, period 2015-2018 i obaveze u pogledu reforme primjetno da nisu postignuti zavidni rezultati.
“Reforma javne uprave jedan je od ključnih prioriteta za osiguranje fiskalne održivosti i kvalitetno pružanje usluga građanima, a reformu je potrebno sprovoditi u tijesnoj vezi s reformama u socioekonomskom sistemu i vladavini prava”, ističu u CCI-ju.
Istakli su da se od donošenja Agende procenat zaposlenih u javnoj upravi u FBiH smanjio za 2,85 odsto, a u RS za 1,03 odsto, što je, kako naglašavaju, u oba slučaja beznačajno, jer ne ukazuje na veliki uspjeh vladinih mjera poput moratorijuma na nova zapošljavanja u državnoj službi.
“Svaki četvrti zaposleni i dalje radi u javnoj upravi/javnim uslugama, odnosno direktno ili indirektno je budžetski potrošač”, navode u CCI-ju.
Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave RS, kazao je da nema realnih efekata kada je reforma javne uprave u pitanju, s obzirom na uloženi novac putem Fonda za reformu javne uprave.
“Ono što je takođe bitno je da su prema Dejtonskom mirovnom okvirnom sporazumu definisana četiri upravna nivoa vlasti i da Ured koordinatora za reformu javne uprave BiH ne može da provodi strategiju reforme javne uprave u BiH, već može da izradi strategiju i okvir na osnovu kojih će FBiH, RS i Brčko distrikt provoditi svoju reformu jer strategiju mora usvojiti zakonodavni organ, a ne da je donosi neko novoformirano tijelo”, istakao je Marić.
Dodao je da je neprihvatljiva tolika svota uloženog novca s obzirom na to da, kako kaže, nema nikakvih realnih efekata i pokazatelja šta je urađeno. Nezavisne novine