BANJALUKA – Povećanje plate radnicima u Republici Srpskoj od 30 maraka, koje je došlo nakon što se Vlada odrekla dijela svojih prihoda kroz povećanje neoporezivog dijela dohotka, u narednoj godini koštaće je 45,7 miliona maraka.
Naime, za toliko manje prihoda u 2019. očekuju od poreza na dohodak, u odnosu na rebalans budžeta za 2018. godinu ili procentualno 24,7 odsto. To je ipak nešto manje nego što su pokazale prve procjene iz Vlade RS, koje su ukazivale na mogući minus od 60 miliona KM.
“Prilikom izrade projekcije prihoda od poreza na dohodak korištene su i projekcije kretanja plata i zaposlenosti u 2019. godini”, navodi se u obrazloženju budžeta za narednu godinu.
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srpske, dio prihoda od poreza na dohodak je predmet raspodjele između budžeta Republike i budžeta opština i gradova i dijele se između budžeta Republike Srpske i budžeta opština i gradova u razmjeri 75:25.
Inače, za prvih nekoliko mjeseci od povećanja neoporezivog dijela plate to se nije toliko negativno odrazilo na budžet. Za 11 mjeseci ove godine prikupljeno je 213,5 miliona maraka, a što je za pola miliona KM više nego u istom periodu prošle godine.
U Privrednoj komori Republike Srpske kažu kako je poresko rasterećenje rada najkraći put do povećanja plata radnicima, te da će vlast, ukoliko želi da se rast plata nastavi, morati i dalje da radi na tom pitanju.
“Da bi došlo do značajnijeg rasta plata, mora doći do poreskog rasterećenja. Do prosječne plate od 1.000 KM, o kojoj se svakodnevno priča, može se doći samo ako se poresko opterećenje vrati na nivo iz vremena prije ekonomske krize, kada je iznosilo 52 odsto. Manjak novca u budžetu koji bi zbog toga nastao, moguće je nadomjestiti tako što bi se pojačala borba protiv sive ekonomije. Tu postoje značajne rezerve, gdje budžet ne bi morao da trpi, a da sa druge strane dođe do povećanja plata”, kaže Vladimir Blagojević, portparol Komore.
Bez obzira na veliki pad prihoda po osnovu poreza na dohodak, budžetom je planiran rast ukupnih poreskih prihoda za 1,5 odsto ili 39,5 miliona KM.
Od prihoda od indirektnih poreza očekuju se 1,32 milijarde KM, što je 2,8 odsto više nego što je planirano rebalansom za ovu godinu.
Očekuje se i rast prihoda od poreza na dobit, i to u iznosu od 231,2 miliona KM, a što je uvećanje od 22,7 miliona KM, ili 10,9 odsto, u odnosu na sredstva planirana rebalansom.
“Navedena projekcija uzima u obzir dosadašnje kretanje prihoda od poreza na dobit, kao i očekivani privredni rast”, navodi se u obrazloženju.
Prihodi po osnovu doprinosa za PIO iznose 864,5 miliona KM i veći su za 33,7 miliona KM, ili 4,1 odsto, u odnosu na 2018. godinu, a projekcija je usklađena s očekivanim kretanjem bruto plata i broja osiguranika u 2019. godini.
Kod ostalih poreskih prihoda se očekuje pad od 8,1 milion KM, ili 20,5 odsto. Nezavisne novine
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Poštovani, možda Vam je to teško shvatiti, ali BiH je dosta specifična “država” kako vi to rekoste. Ona je tačno onoliko “država” koliko joj je nadležnosti dato Ustavom. E, SVE OSTALO (a to “ostalo” je 80% nadležnosti jedne DRŽAVE) je nadležnost na nivou Entieta. Kompleksna, složena jeste, ali takva je! I nije ni to slučajno – onaj ko ju je “dizajnirao” učinio je to tako – svjesno, kako ni jedni ni drugi (ni treći) ne bi bili zadovoljni. Živite s tim. Bolje bi nam svima bilo da je se počnemo baviti životnim pitanjima. Svako dobro!