BEOGRAD, U Srbiji ne bi trebalo da bude dileme da li ćemo imati rast ili štednju jer te dvije stvari nisu isključive, izjavio je glavni urednik biltena “Makroekonomske analize i trendovi” Vladimir Vučković.
“Obezbjeđivanje dobrih osnova za rast zapravo znači da imamo stabilne javne finansije, da nemamo dalji porast javnog duga, odnosno da on bude što manji i kontrolisaniji. U suprotnom, nastupiće nestabilnost koja neće pogoditi samo državu i njenu javnu potrošnju, već i privredu, a uticaće i na zaposlenost i inflaciju”, rekao je Vučković.
Prema Vučkoviću, da bi u Srbiji bila stvorena solidna osnova za rast, “moramo javne finansije da dovedemo u red i to će biti najbolji put ka većoj privrednoj aktivnosti i zapošljavanju.”
Na pitanje kada je moguće opredijeliti se za veću investicionu potrošnju, Vučković je rekao da je pogrešno vezivati preraspodjele u budžetu, za bilo koji rok, odnosno nastupajuću godinu.
“Mi možemo insistirati na tekućoj potrošnji i dalje, što bi bilo pogrešno, ali u tom smislu možemo dobiti nestabilnost i ugrožavanje rasta u sljedećim godinama. Dakle, vremenom treba stvarati prostor u budžetu za jačanje investicija. Investicije u našem slučaju učestvuju 3,5 odnosno četiri odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) a treba da dostignu pet odsto BDP”, naglasio je ovaj ekonomista.
Vučković je kazao da je “stvaranje prostora” za veće investicije moguće kroz smanjenje tekućih rashoda. “Zbog toga nije moguće od sutra povećati javne investicije, već treba sa rebalansom budžeta za ovu i naročito sa budžetima za naredne godine, stvoriti pretpostavke za rast investicija i time privredni rast”, rekao je Vučković.
Na pitanje da li je neophodno povećati porez na dodatu vrijednost (PDV) sa 18 na 22 odsto, Vučković je naglasio da su “trenutno različite opcije u igri”. “Moguće je povećati PDV manje ili više, ali onda treba biti svjestan da su uštede potrebne na drugom mjestu. Ukoliko PDV bude povećan do 20 procenata, nemoguće je sav teret prilagođavanja svesti samo na zamrzavanje plata i penzije i neke druge elemente reforme. Prema našim procjenama, to bi značilo i nominalno smanjenje plata i penzija”, istakao je Vučković.
Bilten “Makroekonomske analize i trendovi” izdaje beogradski Ekonomski institut uz podršku Privredne komore Srbije. Tanjug