BANJALUKA, Tri četvrtine stanovnika Republike Srpske ili 76 odsto smatra da su problem nezaposlenosti i oživljavanje ekonomije najvažniji i najurgentniji problemi kojim bi trebalo da se bavi vlast Republike Srpske.
Pokazali su to rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za “Glas Srpske” uradila agencija “Ipsos Stratedžik marketing”. Istraživanje je obavljeno u periodu od 16. do 21. maja ove godine.
Prioriteti
Rezultati istraživanja pokazuju da 43 odsto stanovnika smatra da je nezaposlenost najvažniji problem kojim vlast RS treba da se bavi, dok je 33 odsto navelo da je najurgentniji problem oživljavanje ekonomije.
Istraživanje je pokazalo da, sve dok građani procjenjuju da postoji visoka stopa nezaposlenosti i nizak standard življenja, ostali problemi padaju u drugi plan.
Tako samo deset odsto stanovnika smatra da je obračun sa kriminalom i korupcijom najvažniji zadatak za vlast.
Po četiri odsto građana smatra da su prioriteti za vlast popravljanje loše usluge u zdravstvu i povećanje životnog standarda.
Suočavanje sa lošim obrazovnim sistemom kao najurgentniji problem kojim vlast treba da se bavi navelo je dva odsto građana.
Samo jedan odsto stanovnika RS smatra da prioritet vlasti treba da bude rješavanje problema sa Sarajevom, odnosa sa međunarodnom zajednicom i problem nekompetentne administracije u javnom sektoru.
Odgovor na pitanje šta je najvažniji problem kojim bi vlast trebalo da se bavi nije dalo tri odsto stanovnika, dok je jedan odsto njih odbilo da se izjasni.
Iako je nezaposlenost značajan problem za sve ciljne grupe, stanovnici sa osnovnim i nižim obrazovanjem ga značajno više ističu.
Tako 54 odsto stanovnika RS sa osnovnim i nižim obrazovanjem smatra da je nezaposlenost najurgentniji problem kojim vlast treba da se bavi. Njihovo mišljenje dijeli i 40 odsto građana sa srednjim i 29 odsto sa višim i visokim obrazovanjem.
Stanovnici sa višim i visokim obrazovanjem znatno češće kao urgentan problem navode oživljavanje ekonomije. Rezultati istraživanja pokazuju da 47 odsto te populacije smatra da je oživljavanje ekonomije najvažniji problem kojim vlast treba da se bavi.
Kvalitet života
Rezultati istraživanja pokazuju da 47,8 odsto stanovnika procjenjuje da im se život u odnosu na godinu prije pogoršao. Da im se život nije promijenio, navelo je 39,9 odsto, dok samo 11,6 odsto građana percipira svoj život kao bolji.
Kod svih ciljnih grupa postoji trend percepcije lošeg življenja, a ugroženiji su stariji, ali i još radno sposobni građani i stanovnici sa nižim obrazovanjem.
Da žive lošije nego prije godinu izjasnilo se 66 odsto stanovnika starosti između 45 i 59 godina i 55 odsto starijih od 60 godina.
I među mlađim i stanovništvom srednjih godina preovladava mišljenje da žive lošije nego prije godinu. Taj odgovor dalo je 39 odsto građana životne dobi od 30 do 44 godine i 27 odsto stanovnika starosti od 18 do 29 godina.
Da im se život poboljšao, navelo je 19 odsto građana životne dobi od 18 do 29 godina, 13 odsto stanovnika starosti između 30 i 44 godine, deset odsto starijih od 60 godina, te šest odsto stanovnika starosti između 45 i 59 godina.
Da im se život pogoršao u ovoj godini, smatra po 56 odsto glasača SDS-a i građana koji u ovom trenutku ne bi glasali, po 53 odsto glasačkog tijela DNS-a i manjih stranaka, 48 odsto neodlučnih, 37 odsto pristalica PDP-a i 31 odsto glasača SNSD-a.
S druge strane, da žive bolje nego prije godinu kazalo je 22 odsto glasača SNSD-a, 18 odsto pristalica DNS-a, 14 procenata glasačkog tijela manjih stranaka, po osam odsto neopredijeljenih i građana koji ne bi glasali, sedam odsto glasača PDP-a i šest odsto SDS-a.
Ekonomska situacija
Istraživanje pokazuje da nešto manje od trećine stanovnika Srpske smatra da će ekonomska situacija u idućih godinu krenuti uzlaznom putanjom. S druge strane, procenat pesimističnih skoro je dvostruko veći.
Da će se ekonomska situacija izuzetno poboljšati, smatra tri odsto stanovnika, dok 24 odsto vjeruje da će se djelimično poboljšati, što daje ukupno pozitivno očekivanje od 27 odsto.
S druge strane, 43 odsto stanovnika smatra da će se ekonomska situacija djelimično pogoršati, a 23 odsto da će se u potpunosti pogoršati, što znači da negativno očekivanje ima ukupno 66 odsto građana.
Odgovor na pitanje o kretanju ekonomske situacije u RS u idućih 12 mjeseci nije znalo šest odsto, dok je odbilo da odgovori jedan odsto stanovnika.
Istraživanje pokazuje da postoji trend procjene pogoršanja ekonomske situacije u Srpskoj.
Rezultati istraživanja iz novembra prošle godine pokazali su da je 55 odsto stanovnika očekivalo pogoršanje ekonomske situacije, u februaru ove godine njihov procenat je porastao na 64, a u maju je negativnu procjenu iznijelo 66 odsto građana.
S druge strane, opada procenat stanovnika koji očekuju da će se ekonomska situacija u idućih godinu poboljšati.
U novembru 2011. optimističnu prognozu iznijelo je 41 odsto građana, u februaru ove godine 29 odsto, a u maju 27 odsto stanovnika.
Najviše pesimista je među glasačima DNS-a, građanima koji trenutno ne bi izašli na izbore i pristalicama manjih stranaka. Čak 89 odsto glasača DNS-a smatra da će se ekonomska situacija u RS djelimično ili u potpunosti pogoršati.
Istu procjenu iznijelo je i 80 odsto stanovnika koji ne bi glasali, 72 odsto glasača manjih stranaka, 68 odsto glasačkog tijela SDS-a, 66 odsto neodlučnih, 60 odsto pristalica PDP-a i 41 odsto glasača SNSD-a.
Ipak, najveći optimizam postoji kod SNSD-ovog i PDP-ovog glasačkog tijela. Da će se ekonomska situacija u Srpskoj djelimično ili izuzetno poboljšati, vjeruje 49 odsto glasača SNSD-a i 38 odsto PDP-a. Njihovo mišljenje dijeli i 26 odsto neodlučnih građana, 21 odsto glasača SDS-a, 20 odsto glasačkog tijela manjih stranaka i 17 odsto stanovnika koji ne bi izašli na glasanje, dok je među glasačima DNS-a samo dva odsto optimističnih.
Problemi u RS
Rezultati istraživanja pokazuju da stanovnike Srpske znatno više brinu problemi u RS nego u FBiH i BiH.
Problemi u RS više brinu 64 odsto stanovnika, za situaciju u oba entiteta jednako je zabrinuto 27 odsto, dok problemi u FBiH i BiH više zabrinjavaju četiri odsto građana Srpske.
Za ovo pitanje nije zainteresovano pet odsto stanovnika. Glas Srpske