BEOGRAD – Iako su nadležni u Srbiji veoma zadovoljni izjavom predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da će se Srbija snabdijevati gasom iz Turskog toka, niko iz Vlade Srbije neće zvanično komentarisati njegov stav kako se to ne bi u političkom smislu negativno odrazilo na našu zemlju, kaže za izvor blizak Vladi Srbije.
I zaista, Ministarstvo energetike, ali i svi drugi državni organi, ostali su nijemi na izjavu Erdogana, iako je ona u potpunosti u skladu sa energetskim interesima Srbije.
Srpski zvaničnici se ne libe da podrže izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom, jer je to projekat Evropske unije, kao ni snabdijevanje Srbije “plavim energentom” iz Sjevernog toka, ali kada je riječ o projektu koji nam je strateški najisplativiji, Turskom toku, mediji kod domaćih zvaničnika nailaze na “zid ćutanja”.
“Vlada Srbije je u potpunosti opredeljena i zainteresovana za ideju da se gasovod Turski tok, čiju izgradnju pripremaju Rusi i Turci, proširi i na teritoriju Srbije. Na taj način bi naša zemlja dobijala jeftiniji gas nego iz Severnog toka jer ne bi plaćala skupe tranzitne takse. Vlada Srbije sa sigurnošću očekuje da će Evropska komisija i Ruska Federacija postići dogovor koji će omogućiti nastavak sprovođenja ruskih energetskih projekata. Tako će se stvoriti i mogućnost da se cevi gasovoda Turski tok postave kroz Srbiju. Na taj način Srbija bi imala dovoljne količine gasa a postala bi i tranzitna zemlja koja bi ubirala prihode od tranzitne takse”, ističe izvor.
Ipak, republička Vlada je donijela odluku da u javnosti ne nastupa sa zvaničnom podrškom izgradnji Turskog toka kroz Srbiju da ne bi naljutila partnere u Evropskoj uniji.
“Poznato je da je zbog zbivanja u Ukrajini Evropska unija odlučila da zamrzne sve energetske projekte sa Rusijom pa je zbog toga Moskva obustavila izgradnju gosovoda Južni tok. Zvanično, Brisel ne podržava ideju da se Turski tok proširi na zemlje Evrope pa Srbija ne želi da se ističe podrškom tom projektu dok god mu se EU protivi. U Vladi preovladava uverenje da bi to bilo loše za evro integracije Srbije kojima teži. Ipak, Vlada prećutno odobrava sve što je Erodgan rekao, ali čeka da Brisel i Moskva izglade svoje nesporazume kako bi mogla da se zvanično oglasi po tom pitanju”, kaže dodaje.
I pored toga što nadležni u Srbiji Erdogana smatraju prijateljem ipak ne gaje iluzije da je on “igrač tog kalibra” koji bi mogao da obezbijedi izgradnju Turskog toka kako bi ruski gas stizao do potrošača u zemljama Evropske unije.
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da je proširenje projekta Turski tok na Evropu sve izvjesnije, ali i da će njegova realizacija biti omogućena tek po postizanju dogovora između Evropske unije i Rusije.
“Stvar je u tome što je zemljama EU poput Italije i Austrije neophodan ruski gas. Samim tim Evropska unija neće ići protiv interesa svojih građana i realno je očekivati da će biti dogovoreno razvijanje tog, ali i drugih gasnih projekata iza kojih stoji Rusija. Vlada Srbije je veoma raspoložena za izgradnju Turskog toka kroz našu teritoriju jer bi to na efikasan način podmirilo naše energetske potrebe i interese ali je očito da ne želi da bude glasnogovornik tog projekta u javnosti. Jednostavno, Vlada smatra da Srbija kao mala zemlja takve odluke treba da prepusti Briselu i Moskvi”, kaže Anđelković.
Prema njegovim riječima, očito je da je Erdogan prva istaknuta ličnost koja je u javnosti nastupila sa takvom idejom kao i da je sasvim očigledno da se razgovori na tu temu vode “van radara javnosti”.
“Očito je da i kod ruskog i kod turskog predsednika postoje simpatije da se Turski tok proširi na teritoriju Srbije. U skladu s tim treba tumačiti i izjavu koju je dao Erdogan. Ipak, treba naglasiti da dobra volja nije dovoljna da se Turski tok proširi. Za tako nešto potrebno je da se slože zemlje poput Bugarske i Makedonije. Sjedinjenim Američkim Državama ne odgovara razvoj bilo kog međunarodnog ruskog gasnog projekta te vrše pritisak na Evropsku uniju da sve takve projekte odbaci. Dakle, turska inicijativa da se gasovod gradi preko naše teritorije ne vredi ništa ako Evropska unija ne bude zainteresovana za sprovođenje tog projekta”, kaže Vuletić.
On dodaje da je Turski tok za Srbiju bolji i isplativiji projekat od Severnog toka ali da bi ipak najbolje rešenje bilo da se Moskva i Brisel dogovore i riješe svoje sporove i da se tako odmrzne projekat Južni tok od koga bi naša zemlja najviše profitirala.
Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija takođe napominje da za izgradnju Turskog toka kroz Evropu nije dovoljna samo dobra volja Erdogana već i saglasnost Evropske unije za tako nešto.
“Takođe treba postaviti i pitanje da li će uopšte da bude dovoljno količina gasa za njegovu distribuciju evropskim potrošačima. Poznato je naime da je predviđeno da Turski tok ima upola manji kapacitet od Južnog toka pa je potpuno neizvesno koliko će uopšte gasa biti dostupno za distribuciju kada Turska namiri svoje potrebe”, kaže Bušatlija.
Podsjećanja radi, Redžep Tajip Erdogan izjavio je tokom svoje posjete Srbiji da ne isključuje mogućnost da se Srbija priključi na gasovod Turski tok. On je dodao da “Putin sigurno neće negativno gledati na to i nada se da će se to riješiti uskoro”.
Danas