BRISEL, BANJALUKA – Evropska unija započela je s projektima iz Investicionog fonda za zapadni Balkan, a 580 miliona evra dodatnih sredstava stavljeno je na raspolaganje, od čega su 145 miliona evra grantovi.
Kako je saopšteno na sajtu Evropske komisije, u BiH će biti podržani izgradnja južnog dijela koridora 5c i deminiranje korita rijeke Save na sjeveru BiH. Dalje, navedeno je da je u pripremi projekat podrške instaliranju postrojenja za obnovljive izvore energije, a detalji će biti saopšteni u narednom periodu.
Uslov za povlačenje novca će, sudeći prema pratećem dokumentu koji je priložen uz ovo saopštenje, biti reformisani sistem javnih nabavki, jačanje vladavine prava, ali i, što je posebno zanimljivo, prihvatanje nadležnosti evropskih tužilaca da vode istrage u BiH.
“Naši partneri sa zapadnog Balkana su strane u međunarodnim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći i stoga bi trebalo da prihvate Kancelariju evropskog javnog tužioca kao ovlašteni autoritet zemalja članica kako bi se sporazumi mogli implementirati”, navedeno je.
Pojašnjavaju da su poslovnim ljudima potrebni pravna sigurnost, odsustvo korupcije i efikasna administracija kako bi ekonomska prava svih bila zaštićena.
“Stranim investitorima treba sigurnost da će njihove investicije biti zaštićene. Ključno je uskladiti pravila s evropskim pravilima javnih nabavki, kao i pojačati transparentnost, posebno kad se radi o razumom finansijskom menadžmentu javnih investicija, uključujući i one sadržane u ovom planu“, naglasili su.
Đenoveva Ruiz Kalavera, direktorka za zapadni Balkan u Odjeljenju za susjedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji, rekla je da projekti koji su navedeni u okviru projekta i definisani u Ekonomskom investicionom planu EU podržavaju zapadni Balkan na putu ka zajedničkoj budućnosti.
“Ovaj plan znači da aktivnosti počinju odmah, a Investicioni fond za zapadni Balkan i njegove članice će biti glavni faktor implementacije“, izjavila je ona.
Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih studija u Ljubljani i ekspert za evropske integracije regiona, kaže da je glavni cilj ovih investicija da se parira kineskom projektu 17+1, koji je takođe predvidio slične vrste investicija u Evropi.
“Investicioni paket je bitan i zbog toga što se naglasak stavlja na implementaciju projekata iz Zelene agende EU. U tom smislu bih savjetovao BiH da ulaže i promoviše projekte koji se poklapaju s ekološkim politikama EU, jer se tako može pojačati nivo finansiranja projekata u BiH“, rekao je Kočan za “Nezavisne”.
Primjera radi, kako kaže, BiH bi trebalo da podrži projekte za dekarbonizaciju, obnovljive izvore energije, kao i preuzimanje znanja i tehnologija koje se odnose na upravljanje otpadom, poput reciklaže plastike i drugih materijala.
“Ako pogledamo zadnji izvještaj koji je uradila Energetska zajednica, možemo vidjeti da je energetsko siromaštvo veoma bitan problem, tako da je ovdje zaista dobra prilika za smanjivanje tog siromaštva uz održive energetske modele koji već postoje“, naglasio je on.
Dodao je i da BiH ima šansu da povuče sredstva za izgradnju putne infrastrukture, poput auto-puteva, te da bi se u tu svrhu mogli kombinovati različiti evropski izvori finansiranja, poput Instrumenata pretpristupne pomoći, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Nezavisne