– Investicije na rekordno niskom nivou
– Vučković: Pažljivo sa najvećim komponentama javne potrošnje
– Kecman: Što prije krenuti sa sređivanjem javnih finansija
BANJALUKA – Restrukturisanje javnog duga, ubrzano rasterećenje privrede te odgovorna budžetska potrošnja neki su od odgovora na moguću ekonomsku krizu, rečeno je danas na okruglom stolu “Da li smo spremni za moguću krizu”, koji je organizovalo Udruženje „Misli dobro“.
S obzirom na to da svjetski ekonomisti već upozoravaju na mogućnost nove ekonomske krize, Udruženje „Misli dobro“ je organizovalo okrugli sto na kojem su o ovoj temi govorili ekonomsiti iz RS, predstavnici Vlade RS i gosti iz Srbije.
Tokom diskusije posebno je bilo riječi o potrebi restrukturisanja javnog duga, mjerama za rasterećenje privrede, platama u javnom, ali i privatnom sektoru. Učesnici su naveli da je ključno da se razgovara o mogućim odgovorima na krizu prije nego što se ona zaista i desi.
Jedna od tema je bila i Centralna banka BiH od koje entiteti kao osnivači ne dobijaju dividendu, već se isplaćuje institucijama BiH.
Na okruglom stolu se mogao čuti i podatak da su investicije BiH na rekordno niskom nivou te da se privrednici maksimalno suzdržavaju od investiranja upravo zbog straha od moguće krize.
„Investicije u BiH su na rekordno niskom nivou i iznose 15 odsto BDP-a. Trebalo bi tražiti prostor za veću efikasnost tih investicija“, rekao je ekonomista Saša Stevanović.
Iznio je i podatak da je trenutno učešće plata javnog sektora u BDP-u RS 9,2 odsto, a da je podnošljivo do deset odsto.
Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković je rekao da je najvažnija poruka da se ne smiju ponavljati greške koje su se pravile nakon krize 2008. godine.
„Pažljivo sa najvećim komponentama javne potrošnje, a to su plate i penzije. Onaj nivo koji sada imamo i u RS i u Srbiji je odgovarajući za države kao što su naše, a to znači da ubuduće plate i penzije treba i mogu da rastu samo onoliko koliko raste privredna aktivnost“, kazao je Vučković.
Član Udruženja „Misli dobro“ Branko Kecman rekao je da je cilj okrug stola otvoriti temu o mogućoj krizi i pokušati dati odgovore na pitanje da li je društvo spremno za novu krizu.
On je istakao da je svaka kriza ujedno i šansa i da se za nju može adekvatno pripremiti ukoliko se na vrijeme identifikuju problemi.
„Bitno je da se krene sa sređivanjem javnih finansija, odnosno da se Republika Srpska i BiH počnu zaduživati na duži rok, kako bi se smanjila otplata kredita u narednim godinama i na taj način stvorio prostor za investiranje. Potrebno je i raditi na restrukturisanju javnih preduzeća, te smanjiti namete na privredu, prvenstveno na plate, kako bi preduzeća mogla biti konkurentnija i da se na stranim izvoznim tržištima kvalitetnije bore”, kazao je Kecman.
Član Skupštine Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić je istakao da privrednici u RS trenutno investiraju samo onoliko koliko moraju te da bi RS trebala formirati fond koji bi služio kao pomoć privrednicima ukoliko bi došlo do krize i nemogućnosti vraćanja kredita koje su uzeli za investiranje.
„Država bi ovom temom trebalo ozbiljnije da se bavi. Trebalo bi da popravi odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jer su nam oni najveći balon koji bi mogao pomoći u slučaju krize“, smatra Trivić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Goran Radivojac je istakao da procjene govore da će euribor u narednom periodu rasti, da će doći do stagnacije privrednog rasta te da radnici neće u tolikom broju odlaziti odavde.
Ministar privrede i preduzetništva RS Vjekoslav Petričević rekao je da su odgovori na moguću ekonomsku krizu smanjenje budžetske potrošnje i rasterećenje privrede kako bi bili stvoreni povoljniji uslovi za poslovanje.
On je istakao da su neke od tih mjera već pokrenute, kao što je uvođenje olakšica poslovanja privrednih subjekata.
“Poslanici su na sjednici Narodne skupštine Srpske juče razmatrali i dva nacrta zakona koji se odnose na lakšu registraciju i jeftinije uslove poslovanja, kao i privlačenje novih investicija”, rekao je Petričević.
Učesnici okruglog stola su naveli da je bitno da se o ovoj temi razgovara i da se nađu odgovarajući modeli kako bi se moglo reagovati i spremnije nego prije deset godina dočekati potencijalnu novu krizu.
CAPITAL: Marina Čigoja
8 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
@svim prisutnim na “ovalnom” stolu poruka: MISLI BOLJE!!!
1. da se razumijemo, bilo koja zemlja koju finansira MMF je u stvari pred bankrotom, mozete to farbati i glancati kako i koliko god hocete ali to je tako..da ste to porucili jasno i glasno uz prijedloge sta uciniti da se otarasimo MMFa onda bih vas prvi pohvalio..(dobra je stvar da to nase politicare i ne tangira puno, za razliku od Vucica koji ne propusta svaku priliku da kaze da MMF hvali srpsku ekonomoiju!!!
//kao mene moj profesor kad sam bio na popravnom, pa mi rece da sam najbolji od svih prisutnih :D..
2.@g. Trivic, ako pretpostavimo da vasa izjava nije u stvari dosla iz Vlade i da niste kurir vec ste ju sami smislili: Prvo, u RS koja je obavijena lancima i katancima korupcije osnivanje fonda koji bi pomogao firmama u krizi je prava LUDOST..ko bi meni kao obicnom gradjaninu koji placa porez garantovao da te pare (moj/nas porez) nece zavrsiti u firmama kojima upravljaju tajkuni na vlasti? ko bi mi garantovao da npr povoljan kredit koji se udijeli X firmi ima osiguran kolateral u slucaju stecaja? da li bi te informacije mozda bile transparentne kao i sama dodjela kao sto (ni)je slucaj kod IRBa? (od 2014. ne objavljuju izvjestaje a pasiva im sigurno prelazi milijardu KM)? Ko bi mi garantovao da ako firma ipak propadne da ce sudstvo donijeti pravdu i nekoga poslati na robiju jer je prekrsio pravila dodjele kredita ili trosenja kredita u zavisnosti od strane o kojoj pricamo? NARAVNO da niko, ja to znam, vi to znate, svi normalni to znaju..
Drugo, kako ste mislili obezbijediti ta sredstva? Uplatama fizickih ili pravnih osoba (dobrovoljno ili prisilno)? ja prvi (kao fizicka ili pravna osoba) ne bih uplatio ni marku.. najiskrenije i dobronamjerno: mozete vi to puno bolje..
Trece, drzava treba da popravi odnose medju svojim sluzbenicima i politicarima i da iskorijeni korupciju, MMF ce sam otici kad im vratimo novac zaradjen znanjem i upornoscu..
@g.prof. Radivojac
sad ste me bas zaintrigirali..kazete procjene.. za medjubankarsku kamatnu stopu i rast sve stoji..za stagniranje odlaska ljudi sa ovih prostora mora da se salite (vjerovatno tipfeler osobe koja je vodila zapisnik) ne vjerujem da ste to rekli, stvarno ne vjerujem…ili polazite od premise, da u tolikom broju stanovnistvo nece u buducnosti odlaziti jer uskoro necemo imati nezaposlenih pa ce se broj onih koji odlaze poceti smanjivati (u prevodu: vecina ih otisla, odlaze zaposleni koji vjeruju da mogu bolje od drzavnog posla)..
ja ipak mislim da ukoliko dodje do ekonomske stagnacije u evropi da ce se odliv samo pojacati…nadam se da nije potrebno to dalje elaborirati
O cemu ovaj iskompleksirani sasa trivic prica? Da se formira fond koji ce pomoci privatnicima koji ne mogu vracati kredite???????? Pa da li si ikad cuo strucnjace za preuzeti poslovni rizik zbog kojeg mozes ostati bez ulozene imovine????? Gubis i vlasnistvo i ulaganje kad promasis, to je razlog zbog koje nisu svi pokusali sa licnim biznisom. Uostalom, vec imas irb – to ti je drzavni fond. Dzaba milioni i nekretnine, jezik covjeku otkrije neznanje
Ko je finansirao održavanje okruglog stola? U tome leži odgovor na “domete” okupljanja.
Željeli su navodno da odgovore na pitanje da li je Republika Srpska spremna na novu krizu, a kao jedan od problema identifikovali neplaćanje dividende CBBH entitetima već zajedničkim institucijama. Ta dobit je u 2017 iznosila 12,1 mil KM, a budžet BiH je uplaćeno 7,3 mil KM. Smiješno.
Kad se govori o investicijama vrlo je važno ko i kako investira. Nije isto kad dođe neka svjetski poznata kompanija i green field investicijom uloži par stotina miliona evra i otvori par stotina radnih mjesta ili kad strateške resurse za male pare preuzimaju Zotov, Batagon i slični.
Dalje, restruktuiranje duga s ciljem odlaganja plaćanja dospjelih obaveza neće povećati investicije, ali zato govori o tome koliko smo pogrešno trošili novac koji smo pozajmili.
Trivića i njegove “incijative” je nepotrebno komentarisati. Ako su nam ovakvi kao on glavni privrednici, daleko ćemo stići.
Odliv radne snage se neće ni smanjiti, a kamoli zaustaviti. I tek ćemo da osjetimo posljedice odlaska.
Obzirom da niko nije spomenuo glavne probleme u društvu i privredi, može se odmah reći da smo potpuno nespremni za bilo kakvu krizu.
Mazanje očiju narodu sa pričom “biće bolje “, a svaki učesnik je izašao sa dnevnicom u džepu. Korupcija i neviđeni lopovluk su i ime i zastava i prezime ove kvazi države.
Evropa je u recesiji od 3.jan19…pa da vidimo kolko godina treba dok dodje do naroda. A Bih u recesiji je otkad je stvorena. Djaba njoj sve, samo bjezi, nemas nista izgubit.
Postoji li kakav recept za izlazak iz ekonomske krize posto ja sa se ne sjecam kad smo mi bili izvan iste?
Jos od 1992 kao da smo i septicku jamu upali. Nikad izaci!
Haha, odranije međusobno uvezana ekipa pokušava se predstaviti kao “think tank” grupa i ponuditi nam rješenje. Nova srpska ekonomska misao sa akcentom na samopromovisanje, dnevnice i vladine grantove. Nešto kao Pozitivna Srpska. Ubrzo ih možemo očekivati na RTRSu i ATVu.
@observer dopunio bih: odranije medjusobno uvezana grupa samoreklamera iskompleksiranih sopstvenim izgledom 😉