BANJALUKA, Pregledom radova drugog i trećeg ciklusa studija, Univerzitet u Banjaluci u prethodnoj godini nije pronašao ni jedan plagijat, a najviše sumnji u autentičnost bilo je na Mašinskom fakultetu gdje je pregledano 98 radova.
Softverom za pronalaženje plagijata, na Univerzitetu je prošle godine pregledano ukupno 380 radova i utvrđeno da ni jedan nije plagijat.
Najviše pregledanih radova bilo je na Mašinskom fakultetu, čak 98, dok je najmanje bilo na Rudarskom fakultetu, svega jedan rad.
Univerzitet je softver za otkrivanje plagijata počeo da koristi u septembru 2017. godine i tokom te godine takođe nisu pronašli plagirane radove.
Podsjećamo, Univerzitet u Banjaluci je tokom prethodne sedmice ponovo raspisao tender za nabavku veb servisa koji detektuje plagijate, odnosno sve nepravilnosti u pisanim radovima, o čemu je CAPITAL pisao u tekstu Univerzitet Banjaluka traga za plagijatima.
CAPITAL: D. E.
6 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Neznalica i nesposobnjakovic sve do jednog, i zaposleni na univerzitetu i ovi koji pisu o tome. Kopiram komentar na prethodni tekst.
Onaj ko ovo trazi ne zna nista o tome. Svi navedeni casopisi su na engleskom jeziku, a radovi na univerzitetu (diplomski, magistarski, doktorski, lokalni casopisi) se objavljuju na srpskom. Nijedan servis ne moze uporediti radove na razlicitim jezicima i time se baca prasina u oci i potvrdjuje kako toboze na univerzitetu nema plagijata. Sve u svemu gomila visoko obrazovanih neznalica koji na ovaj nacin validiraju plagiranje jer kako rece koriste servis koji nije nijedan plagijat otkrio.
Tako je, potpuno se slažem. Doktorati se komplentni prevodi, to rade malo veštiji plagijatori, a baš totalne naivčine preuzimaju gotov materijal na srpksom jeziku. Preuzimaju gotove doplomske radove, ili iz razniz naučnih radova, časopise, strane literatura sa savih jezika ne samo sa engleskog. Skoro da zadnjih 25-30 godina u dokotrsim diseratacijama kod nas ništa novo nije stvoreno. Sve je preuzeto i plagirano i stranih izvora, internet im to poslednjih 20g omogućuje da lagodno rade, nema nikakve kontrole, na fakultetima rade potpuno nestručni i nekompetentni kadrovi. Negativna selekcija je sve prisutna.
I sve to ide dotle da su sa više fakulteta društvenih nauka od mene profesori koji su pred penziju naručivali prevođenje knjiga sa ruskog i engleskog jezika, knjige su objavljivali u izravačkoje ediciji na fakultetima, delove knjige objavljivali po časopisima i zbornicima, korisitili iz za internu upotrebu, pisanje naučnih radova, udžbenika i državnje kurseva po tim knjigama, i toliko su drski i bezobzirni da su odbili da mi plate za prevod pet knjiga da sam prinuđen da se sudim sa njima.
Eto toliko o akademskoj zajednici banjalučkog univerziteta.
Prije nego što počnete da pljujete po nekome, malo se informišite. Raspitajete se koliko je ljudi na Univerzitetu uradilo svoja istraživanja u zemlji i inostranstvu, provela sate, dane i mjesece u laboratrorijama, na terenu (na oglednim površinama), u proizvodnji, prikupljajući podatke i obrađujući ih, pišući magistrature i disertacije. I to u kakvim uslovima. Prvodeći dane i mjesece odvojeni od svoji porodica, formirajući poredice u kasnim godinama, a mnogi nisu stigli ni da ih zasnuju baveći se naučnim radom.
A kakve tek uslove imaju kolege u Evropi. Mentor dobije projekat i uzme studenta na doktorske studije. Svi troškovi su pokriveni, doktorant uradi istraživanja, mentor mu pomogne oko obajavljivanja rada u SCI časopisu i završi sve za tri godine. A kod nas – ni blizu nije tako. Mentori se trude da vam pomognu, ali i oni imaju ograničene resurse. Nego zasučete rukave i radite. Dan-noć.
Neka na čast služi onima koji su radove plagirali ili prevodili radove, ali nemojte da vrijeđate one koji su pola života izgubili jureći za naučnim radom i pisanjem radova. A mislim da ih je većina takvih.
jest akademici Rajko Kuzmanovic Vitomir Popovic Dragoljub Mirajnic Aleksa Buha Snezana Savic su izgubili pola zivota jureci za samom sustinom bica naucnog rada i njegove fabule radnje odricali se mnogi stvari zivotni da bise u struci dokazali jest da su neki njihovi sinovi kceri kod nji magistrirali doktorirali ali boze moj struka nije voda
Jolu, Vi ste se nasli uvrijedjenim za tehnicko pitanje i realno stanje na univerzitetu. Da Vam pojasnim sustinu. Ako uzmete rad na engleskom jeziku, prevedete ga i objavite na srpskom jeziku, recimo u Finrar-u, na Univerzitetu u Valjevu ili Brckom ovaj program to ne moze otkriti jer se radi o razlicitim jezicima. Vama i svim kolegama koji su istrazivali i radili i objavljivali u ozbiljnim svjetskim zurnalima cestitam, ali veeeelika vecina profesora i asistenata i ne zna da postoje takvi zurnali. S obzirom na to da bi se reklo da ste vi objavljivali ili pripremate rad za objavu na ozbiljnom svjetakom zurnalu onda Vam je u Vasem najvecem interesu da iskorijenite ove koji rade primjerom koji sam dao jer takvih je ipak vecina, a na osnovu tih objava dobijaju zvanja, lakse, brze i Vama i nama svima se smiju u brk jer su pametni i sposobni naravno.
A tek njihova djeca.