BRISEL, Bankarska tajna biće ozbiljno ograničena u EU već od ove jeseni – Evropska komisija pristupila je izradi nacrta zakona o formiranju jedinstvene automatizovane baze ulagača u banke zemalja – članica Unije.
Projektu EU spremne su da se priključe i prekomorske teritorije Velike Britanije, poznate kao velike ofšor zone.
U slučaju da dođe do ograničavanja bankarske tajne, finansijski stručnjaci predviđaju povećanja nivoa bankarske transparentnosti u EU, ali i preorijentaciju finansijskih tokova u pravcu drugih područja.
Prve sporazume o razmjeni bankarskih informacija sklopile su Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Italija i Španija.
One zemlje koje su to odbile našle su se pod pritiskom Brisela, ali i Vašingtona.
Prvi je “pao” Luksemburg. Premijer te zemlje i bivši šef Evrogrupe zemalja zone evra Žan-Klod Junker priznao je da se Luksemburg priključio slabljenju bankarske tajne pod pritiskom SAD, koje se bave finansijskim biznisom samo sa onim zemljama koje pristaju na automatsku razmjenu informacija.
Sada Evropskoj komisiji predstoji da “slomi” otpor Austrije. U toj zemlji bankarska tajna je garantovana ustavom. Austrijski ministar finansija Marija Fekter obećala da će štititi tajnu uloga “kao lav”.
Ali, Međunarodni konzorcijum novinara istražilaca, čija je centrala u Vašingtonu, pozivajući se na austrijskog kancelara Vernera Fajmana, najavio je da je Austrija spremna na ustupke o pitanju bakarske tajne da bi išla “u korak” sa Švajcarskom i Luksemburgom.
Mjere koje se preduzimaju u EU nisu samo protiv kontinentalnih “poreskih luka” – navode finansijski stručnjaci.
Ključnu ulogu igra Velika Britanija. Njene prekomorske teritorije, između ostalog Kamanska ostrva, Britanska Virdžinska ostrva, ostrva Men i Džersi – već su saglasna da učestvuju u automatizovanom sistemu razmjene bankarskih informacija.
To znači da će pružati podatke o registrovanim kompanijama evropskim vlastima.
Ipak, osiguranje transparentnosti bankarskog sistema EU teško će riješiti zadatke stabilizacije evropskih finansija. Neophodo je pokrenuti i druge mehanizme – između ostalog, jedinstveni nadzor samih banaka, kao i jedinstvenu budžetsku politiku na nivou EU.
Vlasti zone evra već su se dogovorile o formiranju jedinstvenog bankarskog nadzora, mada je to trebalo učiniti ranije – smatraju stručnjaci i upozoravaju da bez jedinstvene budžetske politike u EU nema smisla ni jedinstveni bankarski nadzor.
Sada je situacija takva da pojedine zemlje mogu da troše koliko hoće, kao što je bilo sa Grčkom.
Kako piše “Gardijan”, pozivajući se na finansijske izvore, ukupna suma “rezervi” u međunarodnim ofšor zonama iznosi najmanje 32 triliona dolara!
Radi poređenja, evropski mehanizam finansijske stabilnosti EU trenutno operiše sumom od oko 500 milijardi evra.
