BEOGRAD, U Srbiji su najskuplje studije u regionu, pa tako novu generaciju samofinansirajućih studenata čekaju paprene školarine od 45.000 dinara /440 evra/ do 240.000 dinara /oko 2.350 evra/, dok su cijene u regionu i upola niže.
Po tim cijenama, studenti u Srbiji će, pored neuslovnih i pretrpanih slušaonica, morati da uče i iz zastarjelih udžbenika, a fakulteti tvrde da im iz budžeta ne stižu pare koje im sleduju.
Većini fakulteta ne samo da ne pada na pamet da uz preskupu školarinu ponude bar besplatne udžbenike, već je čest slučaj da je student primoran da kupuje više knjiga za jedan ispit, jer na katedri svaki profesor ispituje po svom udžbeniku.
Još veći apsurd je to što su školarine najviše na društvenim naukama, a najniže na prirodnim i tehničkim.
Na tehničko-tehnološkim naukama školarine su najniže, oko 60.000 dinara /600 evra/, dok su realni troškovi po studentu između 150.000 i 200.000 dinara /1500-2000 evra/.
Na filologiji i filozofiji upisnina je oko 100.000 dinara /1.000 evra/, iako se plaćaju samo profesori i nema trošenja hemijskih supstanci, elektronskih mikroskopa i ostalog.
Na matematičkom odsijeku Zagrebačkog univerziteta maksimalna školarina je 5.500 kuna (763 evra), dok na Beogradskom univerzitetu iste studije koštaju 1.000 evra.
Još veća razlika je na arhitekturi, budući da u Zagrebu to košta 1.263 evra, a u Beogradu nešto manje od 2.400 evra.
To su ujedno i najskuplje studije u Srbiji, dok je među najjeftinijima Rudarsko-geološki fakultet sa školarinom od 45.000 dinara.
Na sarajevskom univerzitetu oblast društvenih nauka za samofinansirajuće studente iznosi 1.000 KM, humanističkih 1.200 KM, medicine 1.538 KM, a najskuplje su tehničke nauke 1.800 KM. Blic