“Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 160 odsto i najveća je u proteklih pet godina”, rekla je juče u Sarajevu stručni saradnik za makroekonomski sistem Spoljnotrgovinske komore BiH Amila Šehić.
Na predstavljanju analize o spoljnotrgovinskoj razmjeni poljoprivrednih proizvoda za prošlu godinu, koju su sačinile Komora i USAID/Švedska Projekat razvoja tržišne poljoprivrede /Farma dva/, Šehić je rekla da se 65 odsto izvoza odnosi na prerađevine, 23 odsto na meso peradi, osam odsto na jaja, a četiri odsto na živu perad.
Šehićeva kaže da od ukupnog uvoza u sektoru peradarstva, 62 odsto se odnosi na meso peradi, 18 odsto na prerađevine, 13 odsto na živu perad, a sedam odsto na jaja.
Ona je navela da je prošle godine izvezeno žive peradi u vrijednosti od četiri miliona KM, koliko je izvezeno i prthodne godine, dok je uvezeno u vrijednosti od dva miliona KM, što je manje za milion u odnosu na 2015. godinu.
Šehićeva je dodala da je prošle godine izvezeno mesa peradi u vrijednosti od 10 miliona KM, što je manje za milion maraka u odnosu na 2015. godinu, dok je lani uvezeno u vrijednosti od 17 miliona KM, što je za sedam miliona KM manje u odnosu na prethodnu godinu.
Kada je riječ o izvozu jaja, on je prošle godine bio vrijedan pet miliona KM i veći je za milion KM u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvoz iznosio tri miliona KM i takođe je veći za milion maraka nego u 2015. godini.
Izvoz prerađevina od mesa peradi prošle godine iznosio je 34,3 miliona KM, koliko je iznosio i prethodne godine, dok je uvoz iznosio 5,9 milion KM i veći je za 800.000 KM u odnosu na 2015. godinu.
Direktor Sektora privrede u Spoljnotrgovinskoj komori BiH Ognjenka Lalović rekla je da su za BiH ključne zemlje Srbija, Makedonija i Crna Gora u koje je u 2016. godini ostvareno 97 odsto izvoza.
“Bez tržišta Cefte mi ne bismo mogli postići bilo kakve rezultate koje imamo”, rekla je Lalovićeva i dodala da je riječ o prosperitetnom sektoru, ali da se, zbog neširenja tržišta, bilježi stagnacija izvoza.
Prema njenim riječima, za BiH bi bilo dobro da se proširi tržište, odnosno da se ostvare najave nadležnih institucija koje se odnose na dolazak inspekcije iz Dablina koja bi dala saglasnost na odabrane objekte, čime bi se omogućio izvoz piletine na tržište EU.
Kada je riječ o mlijeku i mliječnim prerađevinama, Lalovićeva je rekla da BiH konstantno izvozi mlijeko i pavlaku, te malo sira, a da uvozi veliku količinu sira, dodajući da se u BiH ne radi na većoj paleti proizvoda.
“To podrazumijeva set mjera sa svih nivoa vlasti, a ono što mi stalno govorimo i na šta konstantno ukazujemo je zašto uvozimo veliku količinu voćnih jogurta, a BiH ima kapacitete”, navela je Lalovićeva. Srna