TREBINJE – Hercegovina ima odlične uslove za maslinarstvo. Ipak, ova proizvodnja još je na početnim koracima, a tek nekoliko proizvođača ima veće nasade maslina.
Ovoj mediteranskoj kulturi pogoduje hercegovački krš, pa su opravdana očekivanja da se uskoro počne sa masovnijim uzgojem.
Prvi maslinici u Hercegovini podignuti su prije desetak godina. Јedan od većih sa značajnijim godišnjim prinosima je uz manastir Tvrdoš. Monasi su predanim radom prethodnih deceniju i više proširivali nasade, a 2014.godine proizveli su prvo maslinovo ulje u Trebinju. Sadašnji kapacitet od stotinjak litara ulja proširivaće u narednom periodu.
U Zasad polju uz vinograde, nakon opsežnih istraživanja klime i tla, porodica Vukoje, podigla je maslinike. Stabla italijanskih sorti uljarica, još nisu na punom rodu, a godišnji prinos je od 3 do 4 tone, odnosno oko 300 litara malsinovog ulja.
“Uljarice u Hercegovini iznjedre vrhunska ulja i zašto ne bismo bili poznati i po vinu i ulju, najznsčajnijoj mediteranskoj kulturi”, ističe Radovan Vukoje direktor Vinarije i maslinika Vukoje.
Maslinarstvo zahtijeva mnogo strpljenja i velika početna ulaganja, jer stabla prvi rod daju nakon sedam, a puni tek nakon 15 godina. Zato i važi izreka da se malsine ne sade za djecu, nego za unuke. To su neki od razloga što se mali broj proizvođača odlučuje za ovaj uzgoj.
Potrebno je krenuti u masovniju sadnju, iznjedriti 20 do 30 proizvođača, ako ništa domaćini uz kuću mogu da proizvode za sebe ulje.
“I prerada je veliki potencijal”, napominje Vukoje.
U Trebinju ima oko 3000 stabala masline, Uslovi za ovu organsku proizvodnju su više nego dobri, stručnjaci tvrde odlični, a da bi se krenulo u maaovnu proizvodnju potrebna je podrška i nadležnih inistituicja.
S obzoriom na to da je ova proizvodnja još u povojima, nema ni podsticaja za maslinarstvo. Prema sadašnjem stanju u maslinicima ovogodišnji rod će biti dobar i kvalitetan, i daće ulje vrhunskog kvaliteta. Zbog malih količina još nisu zastupljena na tržištu van Hercegovine. Osim vinove loze , masline su mediteranska kultura kojoj odlično odgovara posni hercegovački krš, a osim ekonomskih nose i ekološku korist. Kamene goleti Hercegovine najljepše će ukrasiti stablo malsine, čiji je životni vijek i do 200 godina.
(RTRS)
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Nisam mogao da se sjetim ko je tolika budala da napise ovoliko gluposti u tako malom tekstu ali sve mi je bilo jasno kad sam vidio RTRS na dnu. Jedina korist ovog clanka je novinarska dnevnica. Trebinje je na ivici prostora na kome uspjeva maslina vec 4 km sjeverno ne moze znaci da je i u Trebinju komercijalni uzgoj upitan. Posto se radi o dugogodisnjim nasadima dovoljan je jedan led u 40 godina i sve teorije padaju u vodu. Nasadi maslina su postojali i prije ali samo u osuncanim stranama i ne u polju zbog toplotne inverzije. U svijetu ove sorte sto ih sade u Trebinju krce i sade Arbequinu i sorte izvedene iz nje jer radjaju sedme godine 80% punog roda i nekoliko puta vise od klasicnih sorti