BEOGRAD, Ministar energetike Petar Škundrić danas će u Bugarskoj razgovarati o eventualnom učešću Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj.
Mada naši zvaničnici ne žele da govore o tome kakav aranžman su nam ponudili Bugari i koliko bi sve to moglo da nas košta, u javnosti se već pokrenula rasprava da li bi učešće u jednom takvom projektu bilo isplativo za Srbiju.
Za nuklearnu elektranu Belene, prvu nuklearku koju Rusi grade u jednoj zemlji Evropske unije, Sofija je pozvala i Beograd i Zagreb da učestvuju kao partneri u izgradnji. Hrvatska je odmah odbila, dok Srbija još razmatra ponudu.
Poslije izjave premijera Mirka Cvetkovića da smo zainteresovani, ali da će konačna odluka uslijediti poslije studije izvodljivosti, od nadležnih je bilo nemoguće dobiti izjavu. Međutim, stručnjaci ukazuju da treba izvršiti sve procjene za i protiv ovog projekta.
Ilija Plećaš, naučni savjetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča smatram da će „u narednim dekadama Srbija biti jako ugrožena električnom energijom, jer neće imati dovoljno ni uglja ni gasa ni nafte, pa bi učešće u gradnji nuklearke bio jako dobar potez, bez obzira na procenat koji bi Srbija ulagala“.
Bugari su Srbiji najpre ponudili dva odsto učešća, ali se sada već pominje da bi bili spremni da daju pet, a možda čak i deset odsto.
Srbiju gradnja košta oko 600 miliona evra
Ni cijena cijelog projekta nije definitivna. Prvi dogovor bugarske vlade i ruskog Atmostrojeksporta iz 2008, bio je da gradnja košta četiri milijarde evra. Ipak, ruska strana koja će graditi postrojenje tvrdi da bi svaka cijena ispod 6,4 milijarde evra za njih bila potpuno nerentabilna i u tom slučaju bi se povukli iz projekta.
U međuvremenu, iz posla je 2009. godine izašao njemački partner RWE, koji je trebalo da osigura dvije milijarde evra u zamjenu za 49 odsto vlasništva.
Jedan od osnivača kompanije EFT Svetislav Bulatović kaže da se „pominju cifre od šest do sedam milijardi evra i to je jedan izuzetno skup projekat. Nuklearne elektrane su projekti koji su najskuplji i ne mogu da se isplate u prvih 15 do 20 godijna Njihovi efekti dolaze tek nakon tog i tek poslije 20 godina cijena električne energije postaje profitabilna i kompatibilna“.
Bulatović procjenjuje da bi struja iz nuklearke Belene u narednih 20 godina Srbiju koštala oko 60 evra po megavatu, dok je na slobodnom tržištu ta cijena trenutno 45 evra, a proračuni u narednih 15 godina predviđaju da će narasti do 55 evra po megavatu.
„Ako govorimo o učešću Srbije od deset odsto u gradnji nuklearke Belene, govorimo o investiciji na nivou od 500 do 600 miliona evra. Za te pare se u Srbiji mogu završiti, zajedno sa partnerima, projekti Kolubare i Kostolca i ja jednostavno ne mogu da razumijem zašto investiramo u jedan tako skup projekat kao što je Belene“, navodi on.
Sa druge strane, Ilija Plećaš potvrđuje da su u pitanju jako velike pare za nas, ali smatra „da će se bez obzira na sve to isplatitii Srbiji. Poznato je da će u narednim dekadama svijet ostati bez energenata i jedini energent i jedini energent na koji se može računati je nuklearna energija“.
Profesor Plećaš ističe da će ovo prilika za Srbiju da obuči i svoj kadar iz ove oblasti, jer kako navodi, „kada za 20 godina budemo prinuđeni da se okrenemo nuklearnoj energiji, u zemlji više neće biti stručnjaka za to“.
Nuklearka valja samo Bugarima
Ipak, urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pištolova ističe da je izgradnja nuklearke Belene dobar projekat, ali za Bugarsku. Ona kaže da su „nuklearke skupa igračka“ i dodaje da bi Srbija morala da izdvoji znatnu sumu za svoju participaciju.
„Mislim da kada je riječ o Srbiji od tog posla nema ništa i smatram da bi država trebalo da ulaže u izgradnju elektrana u zemlji. Prošlo je 25 godina od izgradnje posljednjeg proizvodnog objekata u Srbiji i podizanje novih postrojenja je od nasušne potrebe. Srbija bi trebalo da obrati posebnu pažnju na izgradnju obnovljivih izvora energije koji predstavljaju budućnost“, poručuje ona.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, takođe smatra da učešće u izgradnji Belene ne bi bio dobar potez za Srbiju i navodi da se „u tako ambiciozne projekte ulazi samo u slučaju kada postoje garancije da je to profitabilno“.
„Iz niza razloga veliko je pitanje da li bi partnerski odnos Srbije u izgradnji NE Belene bio povoljan. Ideja o izgradnji nukelarke Belene dugo postoji, ali još nije zaživjela, a nisu riješene ni dileme koliko će koštati njena izgradnja. Nije poznato po kojoj bi cijeni Srbija dobijala struju iz NE Belene. Nejasno je zasad da li bi cijena bila tržišna ili bi električna energija stizala besplatno ili po proizvodnoj cijeni“, naglašava on.
Kovačević dodaje da je, s obzirom na deficit u budžetu i nedostatak novih proizvodnih energetskih objekata, za Srbiju svakako bolje da ulaže u eneretiku u našoj zemlji i zapošljava naše radnike umjesto da pomaže Bugarskoj u izgradnji nukelarke. B92, Danas