PRIJEDOR – Zbog gubitka od čak 12,7 miliona maraka i kratkoročnih obaveza od 13,9 miliona KM koje su debelo premašile imovinu prijedorske toplane poslovanje ovog preduzeća u budućnosti je osuđeno na milost i nemilost gradskih i republičkih vlasti.
Ono što je poražavajuće je da je do ruba opstanka dovedena Toplana u čiju je izgradnju i opremanje postrojenja prije samo pet godina utrošeno čak 8,6 miliona evra.
Evropska banka za obnovu i razvoj (ERDB) je za njenu izgradnju pod povoljnim uslovima obezbijedila sedam miliona evra, dok je švedska SIDA donirala 1,6 miliona evra.
Naime, prema izvještaju revizora za Toplanu Prijedor za prošlu godinu, gubitak tog javnog preduzeća iznad visine kapitala iznosi 12,7 miliona KM, dok su kratkoročne obaveze u iznosu od skoro 14 miliona maraka, premašile kratkoročnu imovinu čija vrijednost iznosi svega 3,2 miliona KM.
“Navedena situacija odražava povećan rizik likvidnosti. Ako izostane finansijska podrška gradskih i državnih organa, sposobnost preduzeća da nastavi poslovati u doglednoj budućnosti će postati neizvjesna”, upozorio je revizor.
Revizor dalje pojašnjava da u slučaju da podrška gradskih i republičkih organa izostane, finansijske izvještaje treba sastaviti sa pretpostavkom prestanka poslovanja, što će, kako ističe, uticati na procjenu vrijednosti imovine.
“Nekretnine, postrojenja i oprema vrijede 13,6 miliona KM, što čini oko 70 odsto ukupne materijalne imovine, koja je založena kao instrument obezbjeđenja povrata sredstava po osnovu obveznica, te za izmirenje obaveza prema državi po osnovu reprograma”, naglašeno je u Izvještaju.
Revizor navodi, da iako u toplani smatraju da im poslovanje u doglednoj budućnosti nije ugroženo, da je to preduzeće 2020. godinu završilo sa ukupno likvidnih sredstava u znatno manjem iznosu nego što iznose kratkoročne obaveze.
“Sposobnost Preduzeća da posluje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja je isključivo zavisna od finansijske podrške gradskih i državnih organa”, napomenuo je još jednom revizor.
Kada su u pitanju prihodi od prodaje to preduzeće je lani zaradilo 2,9 miliona maraka, dok su u 2019. godini imali više prihode od prodaje i iznosili su nešto preko tri miliona KM.
Istaknuto je i da su se na kraju 2020. godine protiv preduzeća vodili sudski postupci u vrijednosti od 79.134 KM, ali Toplana nije formiralo rezervisanja po ovom osnovu.
“Prema navodima odgovorne osobe razlog zbog kojeg nisu izvršena rezervisanja jer se radi o tužbama koje se u principu odnose na utvrđivanje pravnog stanja dugovanja potrošača prema Toplani”, zaključeno je u Izvještaju revizora.
CAPITAL: Bojana Ninković
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Je li to hit toplana na biomasu. A najavljena kao revolucionarna. Dovoljno je samo vidjeti poliko je koštala (tri puta više od realne cijene) ko ju je gradio (ljudi i tehnologija promašena) pošto su plaćali drvnu biomasu u srcu šumskog područja, pa da bude sve jasno. Kad se svi ugrade i uzmu svoj dio kolača, povuku se a problem ostave državi.
Pavić i Mućak kad zajašu…
Samo na biomasi – sječki lokalni Srvenosektaši se ugrađivali 50%, što znači da su samo na toj stavki gubici za toliko bili uvećani. Zbog toga je narod plaćao skuplje grijanje, a ono što nije mogao narod nadoknađivala država i opština. Radi socijalnog mira. Prijedorčani su biomasu plaćali skuplje nego što je u Evropi. Ako ovo nije tačno, Pljačkaši neka kažu koliko su plaćali biomasu po toni, i koliko je vlage imala. Da bi biomasa bila teža, ponekada su je prskali vodom. Imaju svjedoci. Znači, u gubicima je uračunato i plaćanje vode umjesto biomase. I tako godinama.
Ista situacija, a možda i gora, je u Banja Luci
Mućak su i jedan i drugi. A još veći ste vi koji ste ih birali.
Pavić se povuk'o u ilegalu i lagano gricka milione koje je zaradio od plate. Ko ga se više uopšte sjeća. Kad umre sve će ostati sekti kojoj pripada.
K'o i kod dojučerašnjeg mu koalicionog partnera Zlatara Lakya Luciana