BEOGRAD, Problem u otplati kredita sa valutnom klauzulom mogao bi da nastane zbog visoke inflacije, koja je u Srbiji viša nego u zemljama regiona i Evrope, kazao je danas Rikardo Perisporo iz banke Intesa i dodao kako visoke cijene drže i kamate banaka na visokom nivou.
Zbog inflacije koja će prema projekcijama NBS u prvoj polovini ove godine dostići 14 odsto, građani i privreda mogli bi teže da otplaćuju svoje obaveze. Pogotovo što je inflacija prouzrokovana i devalvacijom dinara u odnosu na evro, a najveći dio kredita u Srbiji je vezan za evro, pojasnio je direktor divizije za poslovanje s građanima i malim biznisom banke Intesa Rikardo Perisporo.
Prema njegovim riječima, kompanije su u većem problemu zbog slabljenja dinara nego građani.
„Banke zbog toga nemaju mogućnost da spuste kamatne stope. Pogotovo što i nivo nenaplativih zajmova raste“, kazao je Perisporo.
On je dodao i da se banke u takvim uslovima ponašaju fleksibilnije i traže načine kako da olakšaju otplatu klijentima. Nivo nenaplativih zajmova u sektoru stanovništva i malog biznisa u banci Intesa je 4,5 odsto, dok je 3,1 odsto samo kod građana.
To je, kako je kazao Perisporo, upola niže od prosjeka u bankarskom sektoru.
„Srbi su ozbiljni ljudi, kad se jednom obavežu, oni hoće da otplaćuju zajmove“, zaključio je on.
Govoreći o Nacrtu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, on je ukazao da banka Intesa podržava taj zakon jer povećava transparentnost u toj oblasti, a mnoge njegove odredbe već i primjenjuje jer su dio politike na nivou čitave bankarske grupacije.
Banka Intesa predstavila je danas nove modele stambenih kredita Prima Casa indeksirane u evrima, sa grejs periodom od godinu dana i rokom otplate do 30 godina, sa maksimalnim iznosom kredita do 100.000 evra.
Takvi zajmovi podrazumijevaju stambene kredite uz i bez subvencije države. U prvom slučaju, subvencionisana kamatna stopa kreće se od 4,25 odsto plus šestomjesečni euribor. Za građane, koji se odluče za neki od Prima Casa modela stambenih kredita, postoji mogućnost dobijanja gotovinskog kredita u dinarima, bez depozita i učešća, uz efektivnu kamatnu stopu od 15 odsto godišnje i bez naknade.
Na kraju 2010. banka Intesa poslovala je sa 1,4 miliona građana i ukupni kreditni portfolio u tom segmentu iznosio je 619 miliona evra, dok su najveći rast zabilježili stambeni i gotovinski krediti, koje je subvencionisala država.
Banca Intesa je tokom prošle godine odobrila gotovo 2.200 stambenih kredita ukupne vrijednosti preko 72 miliona evra. Fizičkim licima je tokom 2010. plasirano više od 74 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega su 35 miliona evra bili stambeni krediti sa subvencijom kamatne stope. Emg.rs