VAŠINGTON, Pritisci EU na Međunarodni monetarni fond da finansijski pomogne grčkoj privredi, prisutni još od prvog plana pomoći iz 2010. godine, ponovo su oživeli. 
To lobiranje ima za cilj da primora MMF, koji za posljednje dvije godine Grčkoj nije pozajmio ni centa, da se uključi u opsežan plan pomoći koji su prošle godine u Atini sačinili ministri finansija EU.
MMF je do sada učestvovao u dva međunarodna programa pomoći grčkoj privredi, ali odbija da pruži dodatnu pomoć dok od Atine ne dobije garancije da će biti sprovedene reforme, a od Brisela konkretan plan za smanjenje grčkog duga.
Prema rezultatima interne istrage koji su nedavno objavljeni, MMF se 2010. godine priključio Evropi u dodeli velikog zajma Grčkoj, izmijenivši tako neka od sopstvenih pravila uprkos sumnji u održivost grčkog duga.
Ta odluka poljuljala je kredibilitet MMF-a i izazvala protest nekih zemalja, koje su sporazum ocijenila kao pristrastan.
Situacija je nešto drugačija ove godine, jer su se strahovi od propasti grčke privrede stišali uprkos njenoj konstantnoj recesiji, a evrozoni, koja se doskora dotirala iz sopstvenih fondova pomoći, manje su potrebna finansijska sredstva MMF-a, a više njegova stručna pomoć u proceni reformi.
Pritisci, međutim nisu prestali, pošto je Njemačka svoje učešće u pomoći uslovila učešćem MMF-a, što je u maju rekao i nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
Francuska je krajem prošle godine takođe potvrdila da “nema nikakve sumnje” da će MMF učestvovati u planu pomoći.
Jedan neimenovani zvaničnik MMF-a naveo je protekle nedelje da je “svima poznato da je ta institucija trpela ogroman pritisak EU da se uključi u zajednički program pomoći”.
MMF teško može ignorisati zahteve EU, jer ona raspolaže širokim glasačkim ovlašćenjima u administrativnom savetu MMF-a, instituciji nadležnoj za odobravanje planova pomoći, a SAD su i dalje najveći pojedinačni finansijer.
Situacija je veoma složena za MMF, koji konačnu odluku mora doneti do kraja godine, a ukoliko ona bude negativna, MMF će na sebe preuzeti rizik da prizna da je evropski plan pomoći osuđen na propast.
Oslabljena Bregzitom, EU sebi ne može da dopusti još jednu grčku krizu, a MMF ima priliku da dokaže svoju nezavisnost u odnosu na države članice.
Nekadašnji zvaničnik MMF-a Dezmond Lahman ocijenio je da ta institucija mora da povrati svoj kredibilitet i naveo da će, ukoliko ostane izvan plana pomoći Grčkoj, na taj način priznati da je bio politički iskorišćen i da to više ne želi.
Sa druge strane, portparolka grčke vlade Olga Gerovasili rekla je da “MMF nije ni koristan ni potreban u Evropi”. B92