BERLIN- Po novom zakonu, radnicima iz zemalja nečlanica EU, znači i iz Srbije, ubuduće će u Nemačkoj biti dostupni svi poslovi za koje su kvalifikovani, a ne samo oni koje su nemačke institucije proglasile deficitarnim i za koje ne postoje kandidati iz Nemačke ili zemalja EU, kao što je to bio slučaj do sada.
Novina je i što će stručnim radnicima, pod određenim uslovima, biti omogućeno da duže vreme borave u Nemačkoj u potrazi za poslom.
Tražioci posla imaće pravo i da eventualni manjak praktičnog iskustva nadoknade dokvalifikacijom kroz praksu kod nemačkog poslodavca.
Uslov će biti da nadležne ustanove potvrde diplomu stranog radnika i da on dokaže da vlada nemačkim jezikom. Uz to, ako prethodno nije sklopio ugovor o radnom odnosu, stranac će morati da dokaže da ima dovoljno novca da može da se izdržava dok traži posao.
Priznanje kvalifikacija zainteresovani će morati da zatraže od nadležnih nemačkih institucija pre putovanja, što će moći da obave preko nemačkih ambasada. Ako su u pitanju zanati, nadležne su pokrajinske zanatske komore.
Jedan od ciljeva zakona bio je upravo da se uklone birokratske prepreke prilikom priznavanja stručnih diploma i da se to spoji postupkom koji je i dalje usko grlo potrage za poslom u Nemačkoj, a to je izdavanje viza.
U pogledu jezika, uglavnom se očekuje napredno znanje koje odgovara nivou B1 zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, koji pretpostavlja sposobnost da se učestvuje u razgovoru o poznatim temama ili o poslu, razumevanje emisija na radiju ili televiziji i snalaženje u stranoj zemlji.
Kvalifikovanim radnicima i praktikantima koji traže posao biće u Nemačkoj omogućen boravak do šest meseci, pri čemu će praktikanti morati da predoče odgovarajuću školsku diplomu i neće smeti da budu stariji od 25 godina.
S druge strane, novim zakonom pooštreni su uslovi za strane državljane starije od 45 godina. Oni, da bi stekli boravišnu i radnu dozvolu, moraju da dokažu da će u Nemačkoj zarađivati najmanje 3.685 evra bruto ili da su već stekli penziju ili poseduju izvore da zadovolje osnovne životne troškove, kako u starosti ne bi pali na teret države.
Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag usvojio je Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) 7. juna 2019. godine.
Do usvajanja tog zakona u N1emačku su bez ugovora o radu mogli da dođu samo stranci sa fakultetskom diplomom i to na šest m1eseci. Uslov je bio da pos1eduju nemačku ili neku uporedivu stranu diplomu i da mogu da dokažu da mogu sami da se izdržavaju godinu dana. Njima je, međutim, bilo zabranjeno da rade u tom periodu.
Glavni zagovornici usvajanja zakona bili su privrednici, čija su vodeća udruženja vršila pritisak na vladu da olakša dolazak stranih radnika.
Po najnovijim podacima Savezne agencije za rad, u Nemačkoj postoj deficit radne snage u oko 50 profesija. U privredi zato treba popuniti više od milion radnih mesta, uglavnom radnicima sa stručnim kvalifikacijama.
Toj agenciji je prijavljeno da samo u sektoru nege bolesnih i starih osoba ima 39.000 nepopunjenih radnih mesta.
Uprkos konjukturnim oscilacijama, u jednoj anketi privredne komore se svaki drugi nemački preduzetnik požalio na poteškoće u popunjavanju radnih mesta, preneli su nemački mediji.
Predstavnici Savezne agencije računaju da se posle usvajanja novog zakona godišnje može računati sa dolaskom oko 25.000 kvalikovanih radnika iz trećih zemalja.
Nemački mediji preneli su, međutim, 28. februara istraživanje fondacije Bertelsman, prema kojem bi u N1emačku do 2060. godine svake godine moralo da se useli najmanje 260.000 kvalifikovanih stranih radnika, kako bi se neutralisalo demografskim kretanjima uslovljeno topljenje tržišta rada.