SARAJEVO, Prema podacima Centralne banke BiH, u ukupnim direktnim stranim ulaganjima (DSU) u BiH do 31.12. 2011., u BiH koje iznose 10,6 milijardi KM ili 5,4 milijardi evra, procjenjuje se da učešće stranih ulaganja u bh. sektor turizma iznosi oko 1,6 odsto.
-Sektor turizma u BiH kao djelatnost je u razvojnoj fazi. Postojeći potencijali su neiskorišteni, što otvara prostor za dalji napredak i investicije. Za značajniji razvoj nedostaju smještajni kapaciteti, putna infrastruktura /drumska i željeznička, osmišljavanje novih sadržaja koji bi mogli privući turiste i slično. Nedostatak direktnih aviolinija koji povezuju Sarajevo, Mostar ili Banju Luku s evropskim metropolama takođe predstavlja prepreku za razvoj turizma u našoj zemlji. Međutim, turista ni dalje neće biti, niti razvoja ako ne dođe do poboljšanja u navedenim sferama koje su pokretači razvoja, rečeno je u Agenciji za promociju stranih investicija u BiH (FIPA).
Kao primjer navode Bjelašnicu koja okuplja veliki broj turista tokom zime, ali pod uslovom da ima snijega, dok je ljeti ova planina gotovo pusta zbog nedostatka turističke ponude.
– Bili smo svjedoci da sistem osnježivanja ne funkcioniše ako su temperature zimi iznad nule, što znači da ukoliko želimo privući turiste moramo osmisliti neke nove razvojne projekte, a ukoliko želimo privući stranog investitora moramo mu ponuditi kvalitetan investicioni projekt – ističu iz FIPA.
Iz te agencije navode da je za razvoj turističkog sektora takođe veoma značajno identifikovanje projekata u saradnji sa susjednim zemljama, s obzirom na to da postoje značajni raspoloživi fondovi za projekte prekogranične saradnje.
U vezi sa zakonskom regulativom koja se odnosi na sektor ulaganja ne samo u turizam nego i u druge oblasti, kao što su npr. male hidrocentrale, u odgovoru iz FIPA se više fokusiraju na sektor energetike koji je usko vezan za oblast zaštite i očuvanja životne sredine te upozoravaju da na državnom nivou ne postoji sveobuhvatna energetska strategija koja bi se mogla koristiti kao okvir za analizu energetske politike.
-U RS je prije više od mjesec dana usvojen Zakon o obnovljim izvorima energije, ali u FBiH se na to čeka već godinu. U FBiH Uredba o korištenju obnovljivih izvora energije (OIE) i kogeneracije je stavljena van snage i tako je nastao prazan prostor vezan za naplatu sredstava za podsticaj proizvodnje iz obnovljivih izvora energije- navode iz FIPA.
Jedna od prepreka s kojom se investitori susreći u BiH jesu i koncesije. Energetski sektor je u nadležnosti entiteta, a u Federaciji BiH, osim entiteta, pravo da dodjeljuju koncesije imaju i kantoni, pa čak i opštine. U mnogim slučajevima sve to dovodi do preklapanja i nejasnoće oko nadležnosti, tako da složeni regulatorni okvir negativno utiče na investicionu klimu u BiH.
U FIPA smatraju da postupak dodjele koncesija traje predugo što ima za posljedicu gubitak interesa stranih investitora.
-Procedura izdavanja raznih dozvola (urbanističke, građevinske, vodne, okolišne) je veoma komplikovana. U praksi se često dešava da nedostaje neki od ključnih dokumenata kao što su prostorni planovi ili studije uticaja na životnu okolinu, što dodatno otežava realizaciju projekata. Proces dobijanja okolišnih dozvola i dalje je fragmentiran usljed složenih administrativnih procedura i slabog učešća javnosti u procesu donošenja odluka- upozoravaju iz FIPA.
Bitan aspekt u energetskom sektoru zauzima zaštita životne sredine. Sveukupno gledano u BiH, pripreme u oblasti zaštite životne sredine su u ranoj fazi. Iako je BiH potpisala brojne međunarodne sporazume te obaveze se ne provode adekvatno.
Zakonski okvir u oblasti okoliša u BiH postavljen je donošenjem seta okolišnih zakona i većeg dijela podzakonskih akata koji se odnose na sve sastavnice okoliša.
BiH je, uz tehničku i finansijsku pomoć Evropske komisije, izradila novi set okolišnih zakona koji su harmonizovani za oba entiteta, uključujući Zakon o zaštiti okoliša/životne sredine, Zakon o zaštiti voda, Zakon o otpadu, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o zaštiti vazduha, ali nedostaje legislativa koja se odnosi na privatno i javno partnerstvo.
– Usvojeni zakoni su, međutim, samo djelimično harmonizovani sa EU zakonodavstvom – smatraju u FIPA-i te dodaju da je tim zakonima i podzakonskim aktima BiH postigla određeni napredak u oblasti kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, ali su ulaganja industrijskog sektora u oblast životne sredine i dalje nedovoljna.
Prema podacima FIPA, u 2011. godini kao značajne strane investicije u sektoru turizma, kao i projekti koji su u toku, mogu se izdvojiti: otvaranje Hotela Bristol – Investitor Al Shiddi Group – “Shiddi Trading East” Riad – vrijednost investicije veća od 42 miliona KM; rekonstrukcija hotela „Zepter“ Kozarska Dubica, za što je kompanija Cempter uložila oko osam miliona KM; zatim koncesija od 33 godine za kompleks Tekija Blagaj, Mostar koju je dobila Turistička agencija „Fidan“ iz Turske. Planirana investicija u rekonstrukciju objekta i kompleksa je milion KM.
U 2011. godini su takođe evidentirane i reinvesticije u Globtour d.o.o. Međugorje (Panoramabus d.o.o., Hrvatska i ostali) i Eco selo Grabovica (ROBSON HOLDINGS d.o.o. Zagreb i ostali).
U 2012. najznačajnije strane investicije u sektoru turizma bile su izgradnja hotela u Međugorju, Granmir & Co d.o.o. Međugorje Čitluk, investicija Graziana Castagner s partnerima (Italija) te povećanje kapitala u kompaniju “Winter” d.o.o. Travnik, investitor Miroslav Jeličić-Purko (Hrvatska). Fena