BANJALUKA, Depoziti kao osnovni izvor finansijskog poslovanja u bankama Republike Srpske (RS) na kraju prošle godine imali su učešće od 70 odsto i iskazali su stopu pada od devet odsto u odnosu na kraj 2009. godine, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Sektorska struktura depozita bankarskog sektora koncentrisana je u tri osnovna sektora – vladine institucije, bankarske institucije i građani, na koje se odnosi 72 odsto od ukupnih depozita sa iskazanom stopom pada od 11 odsto.
Iz tih razloga nivo ukupnih depozita bankarskog sektora i u narednom periodu značajno će zavisiti od stanja i kretanja depozita u ovim sektorima.
Na kraju prošle godine najveći udio u strukturi depozita imaju depoziti građana od 39 odsto i pokazali su porast učešća za devet odsto i sa stopom rasta od 18 odsto u odnosu na kraj prethodne godine.
Trend rasta depozita građana u 2009. godini i zadržavanje trenda u prošloj godini ohrabruje i od velike je važnosti sa aspekta stabilnosti izvora finansiranja bankarskog sektora, konstatuje se u izvještaju.
Depoziti vladinih institucija iznose 574,4 miliona KM sa stopom pada od 42 odsto i smanjenjem učešća sa 24 odsto na 15 odsto u ukupnim depozitima.
Angažovanje ovih depozita, a u osnovi se radi o plasiranju sredstava od privatizacije državanog kapitala, odvijalo se putem investicija, kredita i drugih oblika javne potrošnje, te je djelimično ublažilo pad depozita realnog sektora, uglavnom kod privatnih preduzeća, koji su manji za 21 odsto prema stanju krajem 2009. godine.
Depoziti javnih i državnih preduzeća krajem 2010. godine imaju stopu rasta od 31 odsto u ukupnim depozitima, dok depoziti bankarskih institucija učestvuju sa 18 odsto u ukupnim depozitima.
Ostali sektori, neprofitne organizacije, nebankarske finansijske institucije i ostalo čine sedam odsto u strukturi depozita i ukupno iznose 266 miliona KM.
Depoziti u domaćoj valuti čine 46 odsto ukupnih depozita i iznose 1.742,6 miliona KM, a depoziti u stranoj valuti 2.035,4 miliona KM ili 54 odsto od ukupnih depozita.
Posmatrano prema ročnosti, kratkoročni depoziti, koji se sastoje od depozita po viđenju i oročenih depozita s rokom oročenja do jedne godine, iznose 2.099,6 miliona KM i manji su za 375,4 miliona KM u odnosu na kraj 2009. godine.
Dugoročni depoziti su približno na nivou stanja 2009. godine sa porastom učešća za tri procentna poena.
Zadržavanje nivoa stanja dugoročnih depozita je veoma važno sa aspekta ročne strukture izvora koja s druge strane čini osnovu za ročnu strukturu plasmana, zaključuje se u izvještaju Agencije.
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Koliko je privreda zdrava i likvidna najbolje pokazuje ova informacija i podatak o padu depozita privatnih preduzeća. Možda je vrijeme da postavimo pitanje opravdanosti postojanja “privatne inicijative” i da se vratimo na državnu, dogovornu ekonomiju.
Ma, mi smo već u državnoj-dogovornoj ekonomiji. Vlast kupuje propale firme pa ih preprodaje svojim stranačkim kolegama. A kada oni zapadnu u probleme, postanu nelikvidni, onda im vlast opet oprosti te obaveze i tako u začarani krug. SAMO DOKLE.