“Standard”: Radnici sačuvali fabriku, novi vlasnik je preporodio

PRNJA­VOR – Go­diš­nji pro­met od oko 30 mi­li­ona ma­ra­ka, si­gu­ran po­sao sa “Ike­om”, je­dnim od naj­ve­ćih ma­lo­pro­daj­nih lan­ca na­mje­šta­ja u svi­je­tu, te kon­stan­tan rast i in­ves­ti­ci­je, ono je što pre­du­ze­će “Stan­dard” iz Prnja­vo­ra iz­dva­ja od os­ta­lih ka­da je drvna in­dus­tri­ja u RS, ali i ši­re u pi­ta­nju.

Me­đu­tim, put ko­ji je pro­šla ova fa­bri­ka na­mje­šta­ja, ko­ja je pri­je ra­ta po­slo­va­la kao dio “Ši­pa­da”, a ko­ju da­nas mno­gi uzi­ma­ju za pri­mjer, bio je sva­ka­kav, sa­mo ne la­gan i je­dnos­ta­van.

Klju­čni mo­me­nat ko­ji je odre­dio su­dbi­nu i da­lji na­pre­dak ovog akci­onar­skog druš­tva de­sio se 2004. go­di­ne, ka­da je ve­ćin­ski pa­ket akci­ja ku­pila švaj­car­ska fir­ma “Daccomet AG”, sa Edi­nom Da­ci­ćem na čelu, i pre­uzela po­slo­va­nje.

No­vog vla­sni­ka i in­ves­ti­to­ra ko­ji vo­di po­ri­je­klo sa ovih pros­to­ra u fa­bri­ci ko­ja je iz ra­ta iza­šla “ne­ta­knu­ta”, do­če­ku­ju di­re­ktor i ne­ko­li­ko de­se­ti­na ra­dni­ka za­in­te­re­so­va­nih za nas­ta­vak proi­zvo­dnje.

“Fa­bri­ci ni­je fa­li­lo ni­šta osim po­sla i fi­nan­si­ra­nja. Vi­dio sam da tu pos­to­ji ve­li­ki po­ten­ci­jal, kao i šan­sa za ra­zvoj, što smo i is­ko­ris­ti­li. Proi­zvo­dnja je ot­pre­ma­la je­dan kamion mje­se­čno, a za­tim je ra­sla”, ka­že Da­cić.

Ali ta­man ka­da je proi­zvo­dnju tre­ba­lo di­ći na vi­ši ni­vo, po­ja­vio se pro­blem, jer ra­dni­ci, po­uče­ni is­kus­tvom i su­dbi­nom na hi­lja­de svo­jih ko­le­ga u broj­nim fa­bri­ka­ma ko­je su pro­pa­le u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, ni­su ima­li pre­vi­še po­vje­re­nja u no­vog vla­sni­ka.

To se, ka­ko pri­ča, po­se­bno mo­glo uoči­ti pri­li­kom sas­tan­ka, ka­da im je sa­op­štio da mo­ra­ju da ra­de du­plo vi­še ka­ko bi se fir­ma i po­slo­va­nje nas­ta­vi­li ši­ri­ti.

“Ka­da sam im to re­kao, nas­tao je muk. Za­tim su je­dni kre­nu­li da se bu­ne dok su dru­gi po­če­li da pri­ča­ju ka­ko su na­vi­ja­li da ja do­đem u fa­bri­ku, a da su sad ovo dočekali. U toj ci­je­loj bu­ci sam im re­kao ka­ko će, na­ra­vno, za du­plo vi­še ra­da bi­ti du­plo vi­še i pla­će­ni, na­kon če­ga je po­no­vo nas­tao muk. Te­hni­čki di­re­ktor mi je objasnio ka­ko mi oni ni­šta ne vje­ru­ju, a ja sam ih ubi­je­dio da pro­ba­mo dva mje­se­ca i da, ako ne ispu­nim obe­ća­nje, mo­gu da odu. Kre­nu­li su da ra­de du­plo, ja sam svoj dio obe­ća­nja ispu­nio i tu je na­prav­ljen is­ko­rak”, ka­že Da­cić.

Da­nas je u “Stan­dar­du” za­po­sle­no 359 ra­dni­ka, a 99 od­sto proi­zvo­dnje ide u “Ikea” sa­lo­ne ši­rom svi­je­ta, ko­ja, da bi ste bi­li njen par­tner, tra­ži da di­je­li­te nji­ho­ve vrijednosti ko­je se odno­se na stro­go po­šti­va­nje za­ko­na i eko­lo­ških stan­dar­da.

Za vri­je­me na­še po­sje­te pri kra­ju je bi­la i mon­ta­ža li­ni­je za la­ki­ra­nje, vri­je­dne oko tri mi­li­ona ma­ra­ka, ina­če je­dne od naj­sa­vre­me­ni­jih na ovim pros­to­ri­ma.

Naj­ve­ći pro­blem s ko­jim se su­oča­va­ju je obu­če­na ra­dna sna­ga, ko­je je ve­oma ma­lo, pa se mno­go ula­že u kva­li­tet za­po­sle­nih i nji­ho­ve spo­so­bnos­ti na svim ni­vo­ima i pro­ce­si­ma. Za ovu go­di­nu pla­ni­ra­ju rast od pet do 10 od­sto, a is­to to­li­ko i na­re­dne go­di­ne.

“To je ba­zi­ra­no i na na­ja­va­ma na­ših ku­pa­ca, a to se sma­tra zdra­vim ras­tom”, po­ru­ču­ju u “Stan­dar­du”. Nezavisne novine