BANJALUKA – Ukupan javni dug Republike Srpske na kraju juna ove godine iznosio je 6,11 milijardi maraka, od čega se na spoljni dug odnosi 3,74 milijardi, a na unutrašnji 2,37 milijardi KM.
U odnosu na kraj prošle godine, kada je ukupan dug iznosio 6,35 milijarde KM, vidljivo je da je on smanjen za oko 240 miliona.
U ovoj godini je došlo do značajnijeg rasta unutrašnjeg duga, dok je spoljni značajnije smanjen i to uglavnom zbog toga što je Srpska vratila “bečke” obveznice, ali je bila primorana na nova zaduženja na domaćem tržištu.
Naime, spoljni dug RS na kraju prošle godine iznosio je 4,22 milijardi KM, a unutrašnji 2,13 milijarde.
Šest mjeseci kasnije spoljni dug Srpske iznosio je 3,74 milijarde КM, a unutrašnji 2,37 milijadi КM.
Ovi podaci nisu iznenađenje s obzirom na to da je i sama ministarka finansija RS Zora Vidović nedavno priznala da Vlada ima problema zbog sukoba sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom, kojeg RS ne priznaje.
“Nelegalni i nelegitimni takozvani visoki predstavnik poziva da investitori ne dolaze, jer navodno nije naša imovina, pa nemamo čime garantovati, kao i da se u nekim stranim ambasadama preispituju banke koje nas finansiraju. To su sve otežavajuće okolnosti za Republiku Srpsku. Bez obzira na sve to, održaćemo fiskalnu stabilnost”, rekla je ranije Vidovićeva.
Zbog toga je Vlada bila primorana da se okrene domaćem tržištu hartija od vrijednosti putem kojih se ove godine uglavnom zaduživala.
„U prvih šest mjeseci 2023. godine, po osnovu spoljnog i unutrašnjeg duga i indirektnog duga RS, prema preliminarnim podacima, stvoreno je obaveza u ukupnom iznosu od 455,2 miliona КM i to spoljnog duga 28,94 milion КM, a u unutrašnjeg 426,4 miliona КM“, navedeno je u informaciji Ministarstva finansija RS.
Obaveze po osnovu unutrašnjeg duga su dodatno povećane u 2023. s obzirom na to da se Vlada i u drugom dijelu godine nastavila zaduživati na Banjalučkoj berzi.
Gavran: Neki kreditori više nisu spremni da finansiraju RS
Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže za CAPITAL da se ove promjene dešavaju iz dva razloga.
Jedan je, kaže, taj što Republika Srpska ili bilo koji drugi korisnik kredita mnogo teže može da prolongira izmirenje obaveze prema spoljnim kreditorima jer bi rizikovala bankrot.
„Zbog toga smo imali situaciju kada je trebalo izmiriti obaveze po osnovu „bečkih“ obveznica da su zaustavljene sve isplate iz budžeta da bi se obezbijedile pare i taj dug vratio u roku. S druge strane, kod unutrašnjeg duga je mnogo veća fleksibilnost i mogućnost prolongiranja rokova“, istakao je Gavran.
Drugi razlog, dodaje, svakako je sukob vlasti RS sa Evropskom unijom i dijelom međunarodne zajednice, kao i generalno poljuljan kredibilitet RS.
„S jedne strane neki kreditori više nisu uopšte spremni da finansiraju RS zbog tih sukoba, dok oni koji stvari gledaju čisto komercijalno procjenjuju da je rizik preveliki“, rekao je Gavran.
On kaže da bi u „normalnim okolnostima“ podatak da raste unutrašnji, a smanjuje se spoljni dug bio dobar pokazatelj, navodeći kao primjer slučaj Japana koji je prezadužen.
„Japan bi, prema svim statistikama, trebao biti u bankrotu zbog enormnog iznosa javnog duga. Međutim, upravo činjenica da je najveći dio njihovog duga unutrašnji, omogućava im stabilnost, odnosno nema nikakvih realnih rizika od bankrota. Da je rast unutrašnjeg duga, uz smanjenje spoljnog kod nas rezultat neke pametne strategije, a ne iznuđenosti, mogli bismo govoriti da je to možda i bolje, ali s obzirom na to da RS trenutno nema drugog izbora, teško da o tome možemo govoriti“, zaključio je Gavran.
Inače, Srpska je u prvih šest mjeseci na ime servisa duga platila 748,6 miliona KM.
U informaciji je navedeno i da je ukupan dug Republike Srpske koji podliježe zakonskom ograničenju na kraju juna iznosio 6,05 milijardi КM, odnosno 39,2 odsto BDP-a , dok javni dug koji podliježe zakonskom ograničenju iznosio 5,08 milijardi КM, odnosno 32,9 odsto BDP-a.
CAPITAL: M. Ljubojević