PANČEVO, Postavljanje kamena temeljca za njemačku fabriku ZF Friedrichshafen AG nedaleko od Pančeva bila je juče prilika da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sve podsjeti da se javni dug naše države smanjuje i da Srbija trenutno ulazi u red najmanje zaduženih zemalja.
Jeste činjenica da se dug smanjuje, pre samo tri godine bio je 74,7 odsto od BDP-a, krajem prošle godine 61,5 odsto, a prema poslednjem dostupnom podatku aprila ove godine pao na je 58,6 odsto. Ono što nije činjenica, međutim, jeste to da smo među najmanje zaduženim – jer su računajući samo zemlje u okruženju od nas manje zaduženi Rumuni, Bugari, Makedonci, ali i BiH i teritorija Kosova. Makedonci duguju više od 38 odsto od državnog BDP-a, Rumuni 35 odsto, BiH 26, Bugarska 25,4, a Kosovo tek 16,6 odsto. Dug Kosova je, međutim, u stalnom rastu, odnosno za razliku od država regiona, što članica EU, ali i onih koje se pripremaju da to postanu, jedino na Kosovu dug raste a ne pada poslednjih godina.
Prvi put poslije pet godina Srbija može da se pohvali dugom manjim od 60 odsto, što je po Mastrihtskim kriterijumima granica do koje se zaduženost toleriše. Međutim, mastrihtska pravila odnose se na razvijene zemlje, koje svakako mogu sebi da priušte taj luksuz veće zaduženosti. Za zemlje u razvoju – kakva je Srbija – granica prekomjerne zaduženosti je na 50 odsto od BDP-a. Na njoj nismo bili još od 2011, tako da smanjenje duga na trenutnih 58 odsto od BDP-a jeste pomak, ali ne takav da bi se trebalo opuštati. Jer od toga da „ulazimo u red najmanje zaduženih“ Srbiju bi mnogo bolje opisalo to da smo prezaduženi i i dalje daleko od sigurne zone.
Ekonomista i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za Danas da je evidentno da postoji trend smanjenja javnog duga.
“Bili smo na više od 70 odsto BDP-a, uspeli smo da preokrenemo i smanjimo dug na 60 odsto. Međutim, praksa za zemlje Istočne Evrope koje nisu takve tržišne sposobnosti kao razvijene zemlje Evrope je da javni dug bude oko 50 odsto BDP-a. To je uostalom kod nas regulisano i zakonom” , ističe Altiparmakov. Srbija bi zato, kako kaže, trebalo u narednih nekoliko godina da poradi na tome da javni dug smanji na taj nivo, da zaduženost ne bude veća od 50 odsto ukupnog BDP-a.
U posljednjih 18 godina Srbija je najzaduženija bila 2000, kada je javni dug bio veći od 201 odsto BDP-a. Već naredne godine se prepolovio i pao na 97,7 odsto, da bi najmanja zaduženost naše države bila na kraju 2008. (u trenutku prije izbijanja svjetske ekonomske krize) od svega 28,3 odsto. Javni dug naše države nakon toga u svijetu konstantno raste, da bi 2015. dostigao čak 74,7 odsto, najviše poslije 2001. godine.
Grci najzaduženiji, Estonci najmanje
Trend smanjenja javnog duga posljednjih godina vidi se i na prosjeku EU, gdje je krajem prošle godine zaduženost, računajući sve članice Unije, bila nekih 81,6 odsto BDP-a. Prema podacima Eurostata, kraj 2017. sa najvećim javnim dugom dočekala je Grčka (178,6 odsto), potom Italija (131,8), Portugal (125,7) i Belgija (103,1). Najmanji javni dug u EU imala je Estonija, svega devet odsto BDP-a, Luksemburg sa 23 odsto i Bugarska sa 25,4 odsto od ukupnog BDP-a države.
Vučić: Javni dug će pasti ispod 50 odsto BDP-a
„Prvu polovinu godine Srbija će završiti sa suficitom u budžetu i vraćenim svim obavezama koje ima, treću godinu zaredom, a krajem godine javni dug biće ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda“, izjavio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je, na polaganju kamena temeljca za nemačku fabriku električnih i hibridnih pogona ZF Fridrihšafen, rekao da je posebno radostan zbog jedne od najvećih proizvodnih investicija, vredne 160 miliona evra, koja će zapošljavati hiljade ljudi.
„Braćo Nemci, hvala što ste ovde, dobrodošli ste, ostanite dugo i dovodite još. Braćo Nemci, ostajte ovde što duže i dolazite još više“, poručio je Vučić. On je rekao da će fabrika ZF Fridrihšafen zapošljavati u Pančevu 620 proizvodnih radnika plus administrativno i drugo osoblje.
Vučić je naveo da u njemačkim kompanijama u Srbiji trenutno radi 47.508 radnika i zahvalio ambasadoru te zemlje Akselu Ditmanu na svemu što je uradio, jer je u vrijeme kad je došao u Beograd bilo oko 23.000 zaposlenih. Danas.rs
