BEOGRAD, Aktivnost u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope raste na “krilima” snažnog ekonomskog oporavka i poboljšanja situacije sa lošim kreditima.
Pri tome je Srbija ostvarila najveće smanjenje tih kredita od 17 zemalja regiona, zaključak je najnovije studije Bečke inicijative.
Ukupno kreditiranje privatnog sektora u tom regionu je u februaru ove godine poraslo za osam odsto na godišnjem nivou, što je skladu sa snažnim realnim rastom BDP-a i investicija, pokazuju rezultati ovog istraživanja.
Kreditiranje domaćinstava i nefinansijskih korporacija je u porastu, dok je povećanje kreditiranja korporativnog sektora i dalje usporeno, piše u zajedničkom saopštenju Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Mada su domaći depoziti ostali glavni izvor finansiranja, banke u CESEE su ponovo 2017. godine počele da koriste inostrane izvore finansiranja.
U izvještaju se dodaje da je izgleda proces razduživanja zapadnih banaka u regionu stigao do kraja, pri čemu je njihova izloženost prema regionu ostala stabilna u 2017. godini, na oko 630 milijardi dolara. Taj iznos predstavlja 15 odsto BDP-a regiona, što je pad u odnosu na nivo od 21 odsto BDP-a regiona iz trećeg kvartala 2008. godine.
Obim finansiranja stranih banaka je i dalje znatno ispod pretkriznog nivoa u većini zemalja, uz izuzetak Albanije, Češke, Makedonije, Crne Gore i Turske.
Istovremeno, najnoviji podaci o nivou NPL-ova u tom regionu ukazuju na dalje poboljšanje situacije, budući da su loši krediti pali na najniži nivo u sedam godina, na 42,8 milijardi evra zaključno sa 30. septembrom 2017. godine, što je za 15,9 procenata manje u odnosu na prethodnu godinu.
Prosječan nivo NPL-ova za region CESEE iznosi 5,3 odsto, i niži je za 1,4 procentna poena na godišnjem nivou.
Međutim, u ovom pogledu su prisutne velike razlike među zemljama tako da se procenat NPL-ova kreće u rasponu od 0,7 odsto u Estoniji do 14,8 procenata u Albaniji.
U pet od 17 zemalja CESEE, udio NPL-ova u ukupnim kreditima je i dalje na visokom nivou od preko 10 procenata (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska i Srbija), iako su sve te zemlje zabilježile poboljšanja u 2017. godini, piše u izveštaju.
Najveći pad NPL-ova na godišnjem nivou zabeležen je u Srbiji, za 7,3 procentna poena, a slijede Albanija i Mađarska sa smanjenjem od 6,5 i 4,2 procentna poena, respektivno.
Pored kontinuirane prodaje NPL-a, oporavak privrednog rasta i strukturne reforme, kao što su stroža politika otpisa i bolja procedura rješavanja NPL-ova, dodatno su pomogli rješavanju tog problema u regionu.
Iako postoje značajne razlike između zemalja, većina jurisdikcija je nastavila da sprovodi reforme kako bi otklonile preostale prepreke za rješavanje i prodaju NPL-ova, piše u izvještaju uz napomenu da su u tome imale podršku evropskih regulatora koji su donijeli niz novih inicijativa kako bi se članice Unije iz CEŠE i zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa najboljim evropskim praksama.