SARAJEVO/BEOGRAD, Većina onih koji se liječe u državnim zdravstvenim ustanovama osjetila je u nekom trenutku na svojoj koži šta znači u Srbiji čekati u redu – na operaciju, ultrazvuk, magnetnu rezonancu, nekada i na običan pregled specijaliste.
Sve manje ljekara je jedan, a nedostatak dobre ili često bilo kakve medicinske opreme drugi i te kako značajan problem. Čak i u situacijama kada postoji želja određenih kompanija i pojedinaca da pomognu i doniraju nešto, dolaze u problem da oni koji to žele da učine moraju da se sapletu o plaćanje PDV na robu i novac koji poklanjaju, ali i na komplikovane procedure koje otežavaju cijeli proces.
Uz BiH, Srbija je trenutno jedina evropska država koja naplaćuje PDV na donacije, a uprkos najmanje 15 godina konstantne priče da bi to trebalo ukinuti, država to ne čini. Od Ministarstva finansija prošle nedjelje nismo dobili odgovor da li postoji mogućnost da se to desi, ali je početkom prošle godine iz ovog Ministarstva za TV N1 rečeno kako su zakonom „propisane poreske olakšice koje se odnose na priznavanje izdataka za humanitarne svrhe kao rashod u iznosu najviše do pet odsto od ukupnog prihoda“.
Time što ne ukida PDV na donacije država, kako kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, sputava sve institucije, ali sprečava i to da pomoć stigne tamo gde je potrebna. To je naročito izraženo, napominje, upravo u tom delu koji se tiče doniranja medicinskih aparata i opreme.
– Mi imamo firme koje uvoze medicinsku opremu i koje su od 2008. naovamo imale situacije da velike organizacije, kompanije iz inostranstva žele da doniraju neku opremu bolnicama u Srbiji, a da to nisu na kraju mogli da urade zbog komplikovane procedure. Dešavalo se da odustanu, a u pitanju je bila roba vredna nekoliko miliona evra. Uz to, da ne pominjem koliko smo siromašni i kako je naša dijagnostika očajna, jedna od najgorih u Evropi, uz Albaniju i Makedoniju – napominje Rajić.
Kada neko želi da donira neki aparat, ističe Rajić, naročito ako je taj neko iz inostranstva onda želi da to uradi kako treba legalno i u potpunosti transparentno.
– Očigledno da država, odnosno Poreska uprava nije napravila dovoljno dobar mehanizam i ne može da utvrdi da li je novac doniran kako treba ili je došlo do zloupotrebe. U zemljama u kojima to funkcioniše tačno se zna gde novac ide, tok novca se prati do kraja. Kod nas to nije slučaj, i sada zbog jedan odsto prevaranata imamo da 99 odsto onih koji žele da pomognu to ne mogu da urade – naglašava Rajić.
Podaci o tačnom broju donacija u Srbiji, kako kaže, ne postoje jer kod nas u sistemu nema jasne granice između toga šta su humanitarne donacije šta donacije koje neko uplaćuje rodbini. Sve dok se unutar Poreske uprave ne napravi prava reforma ni ovo neće moći da se riješi, smatra naš sagovornik.
– Kada pričamo o medicinskoj opremi, u Hrvatskoj, na primer sedam puta je više donacija iz inostranstva nego kod nas, a oni imaju nekih četiri miliona stanovnika i mnogo manje bolnica i domova zdravlja nego mi – napominje Dragoljub Rajić.
Međutim, PDV ne usporava samo donatore iz inostranstva, već i one koje rade u Srbiji. Kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi, a koje se trude da budu društveno odgovorne i pomažu koliko mogu, dužne su da plaćaju PDV na donacije. Zbog toga ne odustaju, ali bi im oslobađanje od PDV značilo.
U Delezu za naš list kažu da im je izuzetno bitno da kroz sve društveno odgovorne aktivnosti pomognu i da pokažu solidarnost sa svima kojima je podrška potrebna.
– Iza nas je veliki broj humanitarnih aktivnosti, gde smo kroz donacije u hrani, neprehrambenim artiklima, kao i u novcu pružili podršku zajednici u kojoj poslujemo. Podržavamo svaku inicijativu Vlade koja će podstaći i druge kompanije na humanost, a svakako da bi ukidanje poreza na dodatu vrednost uticalo da se prikupi još više za one kojima je pomoć najpotrebnija – napominju u Delezu.
U kompaniji Filip Moris, kako kažu, godinama doniraju kompjutersku opremu najvišeg kvaliteta obrazovnim institucijama, odnosno školama koje ne mogu da priušte nabavku nove opreme.
– Oslobađanje od plaćanja izlaznog PDV-a na donaciju kompjuterske opreme, posebno obrazovnim ili ustanovama kulture, bi bio mali, ali odličan potez kojim bi državne institucije mogle da podrže i stimulišu i male privrednike da kompjutersku opremu doniraju ustanovama kojima je ona neophodna, jer smo svesni koliko je svaka pomoć od značaja i podržavamo svaki potez koji će stimulisati što više kompanija da odgovorno posluju i daju svoj doprinos razvoju društva – kaže Jelena Preradović Stevanović iz kompanije Filip Moris.
