BEOGRAD, Srbija je na ivici prezaduženosti. Ukupan spoljni dug naše zemlje u prvoj polovini ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije dostigao je 23,8 milijardi evra i povećan je za 550 miliona evra od marta do juna. Tako su obaveze prema inostranstvu u odnosu na bruto društveni proizvod bile neznatno ispod nivoa visoke zaduženosti, odnosno iznosile su 78,1 odsto, dok je granica za ulazak u zonu visoko zaduženih država 80 odsto.
Uzrok rasta spoljnog duga su novi krediti države, ali i kursne razlike zbog pada evra u odnosu na druge valute. S druge strane, obaveze preduzeća i banaka prema inokreditorima su na kraju juna iznosile 50,7 odsto, što je neznatno smanjenje u odnosu na prvo tromjesečje. Najviše smo se zaduživali u evrima čak 75,2 odsto, u dolarima 11,5 odsto, švajcarskim francima 5,8 odsto…
– Budući da smo i dalje ispod gornje granice manje zaduženosti,Srbija još nije u situaciji da njena prezaduženost preraste u makroekomski problem – ističu u NBS. – Postoji, naravno opomena da brz tempo zaduživanja našu zemlju dovodi sve bliže toj granici,zbog čega u narednom periodu treba voditi računa kako o nivou zaduživanja, tako i njegovoj svrsi, odnosno da se preuzete obaveze redovno izmiruju.
– Spoljni dug javnog sektora dostigao je 8,3 milijarde evra i u odnosu na prvo tromjesečje ove godine povećan je za 10,1 odsto – navode u NBS. – Učešće obaveza države prema inostranstvu iznosi 35 odsto, što je za 2,4 odsto više nego u martu. Na porast dugovanja, pored kursnih razlika, uticalo je i povlačenje novca od MMF u iznosu od 237 miliona evra.
Privatna preduzeća i banke su se van zemlje zadužile 15,5 milijardi evra. U odnosu na mart spoljni dug banaka je smanjen za 24,2 miliona evra, a firmi za 193,1 milion evra. Uslovi novog zaduživanja privatnog sektora neznatno su pogoršani u odnosu na prvo tromjesečje, kada su u pitanju kamate.
– Obaveze koje imamo prema inokreditorima su jako teške za otplaćivanje – smatra Mlađan Kovačević, ekonomista. – Do kraja godine treba da vratimo 3,5 milijardi evra kredita. Od toga, dug nastao prije 2000. godine iznosi 45 odsto, a ostatak je uzet tokom posljednjih deset godina. Ali, svejedno, to mora da se vrati. Sa Kinom i Libijom se pregovara o otpisu, ali se ishod još ne zna. Uz to smo se kod MMF zadužili za 2,8 milijardi evra, koji nisu otišli u privredu, nego za odbranu nerealnog kursa, odnosno slilo se u džepove špekulanata, banaka i tajkuna.
Prema riječima Kovačevića, NBS ne iznosi prave podatke i Srbija je, kako kaže, već prezadužena.
– Zemlja je prezadužena, ukoliko je godišnja rata 25 odsto veća od vrijednosti ukupnog izvoza. Iznos godišnje rate srpskog spoljnog duga lani je prema izvozu roba i usluga prelazio 34 odsto – tvrdi Kovačević.
Neki se tješe da obaveze prema inostranstvu nisu tako zastrašujuće, jer privatna preduzeća duguju gotovo polovinu obaveza, odnosno 10,6 milijardi evra.
– Firme su se olako zaduživale u inostranstvu, jer nisu mogle da predvide svjetsku ekonomsku krizu i vjerovale su domaćim političarima da će devizni kurs biti stabilan – ističe Kovačević. – Te firme će zarad otplate rata morati da smanje plate zaposlenima i svoje troškove. Uz to, one moraju svaki dinar da pretvore u devize, jer su uzimale kredite sa deviznom klauzulom da bi otplatile obaveze prema kreditima. To naravno pritiska međubankarsko devizno tržište i samim tim raste kurs.
Javni dug
Javni dug Srbije je na kraju juna iznosio 10,8 milijardi evra ili 35,4 odsto BDP. Najveći dio obaveza države čak 73,3 odsto je ugovoren sa fiksnom kamatom, a ostatak sa promjenjivom. Novosti
