BEOGRAD, Usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama u Srbiji omogućilo bi u periodu od četiri godine plasiranje 870 miliona evra mikrokredita u privredu.
To bi omogućilo otvaranje 100.000 novih radnih mjesta. To su rezultati studije “Procjena uticaja uvođenja nedepozitnih nebankarskih institucija na tržište Srbije”, koja je predstavljena na konferenciji u Beogradu organizovanoj u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.
“U Srbiji je situacija dosta specifična kada je riječ o nebankarskim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća, i tu je izbor dosta skučen”, ukazala je direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, Dragana Stanojević.
Najveći procenat privrednika u Srbiji (87 odsto) se, kako je istakla, finansira isključivo iz sopstvenih, internih izvora, dok čak 68 odsto ispitanika uopšte ne koristi pozajmice, prema rezultatima ankete USAID BEP, u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća u periodu od 2012. do 2016. godine.
“Poslovanje finansijskih institucija koje nisu banke nije dozvoljeno, zbog čega je potrebno da se to reguliše zakonom i da se prošire izvori finansiranja za mala i srednja preduzeća, jer je znatno veća mogućnost da dođu do sredstava kada postoje adekvatni finansijski uslovi”, ocjenila je Stanojevićeva.
Glavna i odgovorna urednica magazina “Biznis” i “Ekonometar” Radojka Nikolić je ocjenila da je sada pravi trenutak za donošenje zakona o mikrofinansiranju, jer su ispunjena tri važna uslova: makroekonomske prilike su povoljne, Godina preduzetništva 2016. je mnoge ohrabrila da pokrenu svoj biznis, a regionalno povezivanje postaje sve jače.
“Početnicima u biznisu je veoma važno da imaju dobre izvore finansiranja, a Zakon o mikrofinansiranju bi omogućio lakši dolazak do novca. Ako bi postojali dostupniji izvori finansiranja, onda bi i vođenje biznisa bilo mnogo lakše”, ističe Nikolićeva.
Najveći broj MMSP u Srbiji je iz oblasti trgovine, proizvodnje prehrambene robe, raznih vrsta usluga i prerađivačke industrije, što su sve djelatnosti, kojima je, prema njenim riječima, potreban brz novac.
Ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Sandra Rodić je ukazala da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka, koje predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora kod nas, dok u isto vrijeme ova stopa u zemljama EU ne prelazi 75 procenata.
Bankarski sektor, kako dodaje, gotovo da ne prepoznaje čitav niz preduzeća – startapove, mikro i mala preduzeća – kao potencijalne klijente, jer su te kompanije za banke previše rizične i suviše male.
Prema njenim riječima, našoj privredi nisu dostupni instrumenti kao što su tržište korporativnih obveznica, preduzetnički (venture) kapital, kreditne unije, crowd-funding i mikrokreditiranje.
MMSP u Srbiji već čine 99,5 odsto svih naših kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno manje u odnosu na zemlje regiona, poput Madjarske, Hrvatske i Češke, gdje ova preduzeća stvaraju izmedju 50 i 60 odsto BDP-a, čime znatno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić je naveo da je Srbija ostvarila napredak u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, ali da su za razvoj malih i srednjih preduzeća i dalje neophodne mjere, kao što su vladavina zakona, kompetentna administracija i dobra infrastruktura.
Kako ističe, potrebne su i specifične politike koje imaju za cilj podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, a jedna od takvih je usvajanje zakonskog osnova za formiranje nebankarskih finansijskih institucija kako bi se poboljšao pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja.
“U budućnosti mikro, mala i srednja preduzeća treba da budu pokretači rasta i zaposlenosti”, rekao je Arsić. Tanjug
