BEOGRAD, Beograd je izuzetno atraktivan za strane investitore. Izraelci, Italijani, Grci, napravili su milionske projekte koje žele da realizuju u prijestonici.
Međutim, neki imaju finansijskih poteškoća, pa zbog toga čekaju sa početkom izgradnje. Oni koji, uprkos krizi, žele da ulažu, žale se na sporu administraciju.
Očigledno je da u vrijeme ekonomske krize, mnogi investitori ne mogu da realizuju velike projekte koje su planirali u prijestonici jer nemaju kapital i zbog toga odustaju od projekata.
Ipak, ima i onih koji imaju sredstva spremna za ulaganje, ali čekaju sve potrebne dozvole i procedure da krenu sa gradnjom. Neki dozvole čekaju godinama, pa mnogi smatraju da, ako se ovakva situacija nastavi, Beograd će ostati bez stranog kapitala.
Izraelska kompanija „Plaza centers“, koja trenutno gradi tržni centar u Kragujevcu, ima plan da izgrade dva objekta u Beogradu. Već su počeli izgradnju „Višnjičke plaze“, a i dalje pribavljaju sve potrebne dozvole za izgradnju kompleksa na mjestu zgrade bivšeg Saveznog MUP u Kneza Miloša. Ukupno, planiraju ulaganje više od 400 miliona evra, što će otvoriti oko 4.500 novih radnih mjesta.
“Očekujemo od svake zemlje koja je u tranziciji transparantnu, stabilnu, pouzdanu i efikasnu administraciju. Imamo velika očekivanja od novog Zakona o izgradnji, za koji smatramo da je značajan korak u olakšavanju uslova za dotok investicija u zemlju. Nadamo se da će primena Zakona biti efikasna, naročito u situaciji kad mnogi investitori obustavljaju svoje projekte u Srbiji zbog nejasnoća u regulativi, spore administracije ili nedostatka sredstava”, kaže Sagiv Meger, direktor „Plaza centers Srbija“.
“Kod nas, sredstva su već spremna i mi sa gradnjom možemo da krenemo sutra. Takođe, primetili smo da su određene takse i metod njihovog utvrđivanja, neprilagođene standardima koji važe u drugim razvijenim zemljama. Izuzetno je visoka naknada za uređenje zemljišta i prema našem iskustvu, bilo bi dobro ponovo je razmotriti”, dodaje on.
Međutim, kako investitori ističu, u posljednje vrijeme osjetan je pomak na bolje, a za to su najviše zaslužni Ministarstvo za prostorno planiranje i Grad. “Došli smo u Srbiju da tu i ostanemo, jer verujemo u dalji razvoj zemlje, bez obzira na prepreke sa kojima se svakodnevno susrećemo. Beograd će postati uspešan ako se pojednostave administrativne procedure, skrate i revidiraju nepotrebne regulative, koje bi ohrabrile lokalne i strane investitore da se uključe u procese razvoja grada”, kaže Meger.
Marina Dorćol čeka četiri godine
Jedan od projekata koji dugo čeka realizaciju je Marina Dorćol. Prema projektu, na ovom prostoru predviđa se izgradnja ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta, čija vrijednost prelazi 200 miliona evra. Na to se čeka od 2006. godine, kad je potpisan ugovor sa kompanijom „Engel marina Dorćol“. Kompanija tvrdi da je glavni problem što predugo čekaju dozvole.
“Stranim investitorima najviše problema pravi spora administracija. Za veće projekte dobijanje potrebnih dozvola trajalo je po nekoliko godina. Sada se to ‚‘pročulo‘‘, pa oni investitori koji su pre nekoliko godina, ozbiljno razmišljali da ovde ulože svoj novac u nekretnine, oklevaju”, kaže Dušica Gaković iz kompanije „Engel“.
Ona dodaje da, “iako je vlada donela niz značajnih promena u zakonodavstvu Srbije, kojim je omogućeno brže pribavljanje potrebne dokumentacije, još uvek zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope”.
Slična iskustva imaju i u „Verano grupi“, koja gradi i projektuje zgradu „B23 Office Park“, „Robne kuće Beograd“, centre „Trošarina“ i „Brdo“. “Beograd ima veliki potencijal razvoja, koji niko ne spori, ali zbog ne sagledavanja jedinstvene slike i pravaca razvoja, realizacije i sprovođenja planskih dokumenata, kao i administrativnih zastoja i neefikasnisti pojedinih organa, ti potencijali se ne razvijaju. Zato pojedina područja ostaju devastirana decenijama uprkos naporima investitora za unapređenjem i razvojem”, priča Vesna Krizmanić iz „Verano grupe“.
Kriza remeti planove
“Ovo je vreme krize kad se investitori i inače teško odlučuju za ulazak na tržište i započinjanje projekta. Naše iskustvo je pokazalo da ukoliko se investitor valjano informisao o praksama pre ulaska na tržište, ostaje malo prostora za neprijatna iznenađenja. Načelno, problem je dostupnost finansiranja, banke su usporile procedure, a neke su prestale da finansiraju projekte”, priča Maja Šahbaz, generalni menadžer konsultantske kuće „Kolijers“. Blic