BEOGRAD, Srbija je u januaru ove godine zabilježila spoljnotrgovinski deficit od 575 miliona dolara, što je 16,6 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
U januaru je izvezena roba u vrijednosti od 721,7 miliona dolara, što je 26,2 odsto više nego u istom mjesecu 2010, a uvezena za 1,29 milijardi, što je više za 21,8 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 55,6 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 53,7 odsto.
Najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine – 37 odsto, slijedi region Južne i Istočne Srbije – 21 odsto, Beogradski region – 20,6 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije – 20,4 odsto, a oko jedan odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region – 42 odsto, slijedi region Vojvodine – 36,8 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije – 10,4 odsto, region Južne i Istočne Srbije – 9,4 odsto, a 1,4 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija sa 91,6 miliona dolara, Njemačka – 77,8 miliona i Rumunija – 66 miliona.
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Ruska Federacija sa 243,8 miliona dolara, Njemačka – 95,3 miliona i Kina – 94,8 miliona.
Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmjene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmjeni od 74,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmjeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, prije svega, nafte i gasa.
Prema odsjecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imaju žitarice i proizvodi od njih – 71 miliona dolara, gvožđe i čelik – 68 miliona, obojeni metali – 58 miliona, električne mašine i aparati – 43 miliona i povrće i voće – 42 miliona dolara.
Prvih pet odsjeka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati – 200 miliona dolara, prirodni gas – 133 miliona, obojeni metali – 47 miliona, električne mašine i aparati – 43 miliona i gvožđe i čelik – 42 miliona dolara, a njihov uvoz čini 35,9 odsto ukupnog uvoza.
Odsjek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 15,8 odsto. Emg.rs
