ZAGREB, Spoljni dug Hrvatske koji obuhvata dug banaka, ostalih sektora, inostrana ulaganja, dug države i centralne banke u martu je iznosio 39,1 milijardu evra.
UdIo duga u BDP-u na kraju prvog ovogodišnjeg tromjesečja povećan je na 83,2 odsto.
Tako je, nakon smanjenja na kraju fabruara, dug zabilježio blago smanjenje i drugi mjesec za redom, potvrđujući zaustavljanje rasta inostranog zaduživanja. Pad duga je dominantno posljedica smanjenja dugova države prema inostranim poverenicima i smanjenja direktnih ulaganja.
Dug države spušten je za 60 miliona evra, pa su ukupne obaveze države prema inostranim povjerenicima iznosile na 3,6 milijardi evra. Istovremeno, direktna ulaganja smanjena su za gotovo 49 miliona evra, pa su na kraju marta iznosila 5,2 milijardi evra.
Istovremeno, spoljni dug banaka je povećan za 0,4 odsto i iznosi deset milijardi evra. U strukturi duga više od 50 odsto se odnosi na ostale sektore (preduzeća), a krajem marta taj dug je bio 20,3 milijarde evra ili 52 odsto duga.
Udio duga u BDP-u na kraju prvog ovogodišnjeg tromesječja povećan je na 83,2 odsto kao posljedica snažnog pada BDP-a u posmatranom razdoblju od 6,7 procenata. Takođe, spoljni dug je prema izvozu roba i usluga u prvom tromjesečju premašio 200 odsto.
