BEOGRAD, Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić izjavio je danas da je dogovor Grčke sa kreditorima trebalo da stvori preduslove da se grčke banke vrate u normalno poslovanje, kako se negativni efekti ne bi prelili na privredu, što bi brzo dovelo i do ozbiljnijih gubitaka u BDP-u i u poreskim prihodima zemlje.
“Dogovor bi trebalo da stabilizuje situaciju, a prije svega da pokrene mogućnost da Evropska centralna banka obezbjeđuje kredite za likvidnost grčkim bankama. Tako će se stvoriti preduslovi da se grčke banke vrate u normalno poslovanje, što je jako važno, kako se negativni efekti ne bi prelili na privredu”, rekao je Šoškić u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim riječima, ako bi se loši efekti prelili na privredu, to bi, zbog prolongiranja situacije, brzo počelo da izaziva ozbiljnije gubitke i u BDP-u i u poreskim prihodima zemlje, a sa novim paketom mjera, Grčka ponovo kreira preduslove da se kroz normalizaciju poslovanja banaka i obnavljanje povjerenja u finansijski sistem, uspostave pozitivni privredni trendovi koje je ta zemlja imala prošle godine.
“Ovako, potencijalno će doći u već dugo željenu poziciju rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u zemlji”, poručio je Šoškić i naveo da je to važno za Grčku ali i za region, kako bi se stabilizovale privredne i finansijske prilike.
“To je važno i za kreditore, koji će tek sa privrednim oporavkom Grčke zaista doći u priliku da lakše naplaćuju svoja potraživanja od te zemlje”, rekao je Šoškić.
On je objasnio da, svaki put kad kreditori odobre pozajmicu, Grčka dobrim dijelom vraća dug privatnim povjeriocima, i dolazi do promjena u strukturi vlasništva grčkog duga.
“Ipak, važno je da država ostane u poziciji da normalno funkcioniše jer bi finansijski kolaps izazvao ogromne negativne efekte u privredi sa dodatnim padom BDP-a i još većom nezaposlenošću i manjim budžetskim prihodima za Grčku. Taj scenario može da se izbjegne, i to su razumijeli predstavnici Grčke, ali i EU, ECB i MMF”, zaključio je Šoškić.
Prema navodima stranih medija, evropski kreditori, takozvana Trojka (EK, ECB, MMF) odobrila je Grčkoj novi trogodišnji paket pomoći koji predviđa odobravanje 86 milijardi evra.
Kako prenose mediji, koplja su se najviše lomila oko zahtjeva Njemačke da fond sastavljen od grčke imovine u iznosu od 50 milijardi evra bude lociran u Luksemburgu, dok je Grčka nudila da to bude 17 milijardi evra.
Odlučeno je da se formira novi fond u iznosu koji je tražila Njemačka, i učinjen je ustupak premijeru Aleksisu Ciprasu da ipak bude lociran u Grčkoj, a polovina od tog novca trebalo bi da bude korišćena za dokapitalizaciju grčkih banaka.
Ustupak za EU je da Međunarodni monetarni fond nadgleda sprovođenje novog paketa pomoći. Tanjug