BEOGRAD, Ministar energetike Petar Škundrić kaže da se sve aktivnosti u vezi sa gasovodom Južni tok, kada je u pitanju učešće Srbije u tom projektu, odvijaju po planu.
Škundrić je podsjetio da u tom projektu učestvuje više od deset evropskih država, tako da se ne radi o bilateralnom projektu Srbije i Rusije, i istakao da se nezavisno od tog projekta sprovodi nacionalni plan gasifikacije Srbije i obezbjeđuju uslovi za energetsku stabilnost i bezbjednost u snabdjevanju Srbije gasom.
Prema njegovim riječima, Srbija je donijela odluku o izgradnji novog podzemnog skladišta gasa koje će biti finansirano iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i razgovara se sa slovačkim firmama o učešću u tom projektu.
Inače, mediji pišu da moguće izbacivanje Bugarske i ulazak Rumunije u projekat Južni gok, postavlja pitanje prolaska gasovoda kroz Srbiju. Za sada, iz Moskve nema zvanične potvrde da se razmišlja o priključenju Rumnije ovom projektu.
I Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, ukazuje da nema zvaničnih najava o promjeni ulaza “Južnog toka” u Srbiju. “Srbija je sigurna u projektu gradnje Južnog toka. Studija izvodljivosti za trasu kroz našu zemlju sa ulaskom iz Bugarske radi se po planu i iz Gasproma još nismo obavešteni da se bilo šta menja”, kaže Bajatović.
“I kada bi Južni tok ulazio iz Rumunije ne bi se značajno u kilometrima menjala ruta kroz Srbiju i nema govora da bi gasovod zaobišao delove Srbije, koji su sada predviđeni za prolazak gasovoda”, objašnjava on.
Prema dosadašnjim planovima, trasa kroz Srbiju trebalo bi da bude dugačka oko 450 kilometara, a kapacitet od 37 do 41 milijardu kubika godišnje. Kada bude završena studija izvodljivosti znaće se i tačno mjesto ulaska, a do sada se ulazilo kod Niša i Zaječara.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas, kaže da je i pored učešća u gasovodu “Nabuko” razumljivo interesovanje Rumunije za “Južni tok”. Ipak, Vuletić smatra da su najave odustajanja Bugarske samo spekulacija i “treniranje” ruskog strpljenja.
“U slučaju ulaska gasovoda iz Rumunije trasa kroz Srbiju bila bi kraća, ali za koliko teško je odgovoriti, jer se sada ni ne pominje sa koje rumunske tačke bi ulazila u našu zemlju”, ukazuje Vuletić.
On dodaje da bi jedna od mogućih trasa mogla bi da bude i ona koja je određena Panevropskim naftovodom od Konstance preko Pančeva do Trsta, ali to još niko nije uzimao u obzir za “Južni tok”.
Kod svih zemalja učesnica “Gaspromovog” projekta postoje “struje” koje osporavaju opravdanost projekta, ali male su šanse da se sruše energetske i ekonomske koristi od gasovoda.
Problemi između ruske kompanije i nove bugarske Vlade oko učešća u ruskim energetskim projektima traju već duže vrijeme, jer nova vlast traži da se razmotre svi poslovi sa Rusijom. Novosti
