Skok kursa ne diže cijene

BEOGRAD,  Razloge za najnoviji sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro treba tražiti u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija još nema dovoljno konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačno odredište za direktne strane investicije.
Ovim razlozima predsjednik Savjeta NBS i kanidat za guvernera prof. Dejan Šoškić, pridodaje još jedan:
– Ne treba isključiti mogućnost da je sadašnji rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativnog efekta na neposredno okruženje.
* Da li bi Narodna banka trebalo da ”agresivnije” brani kurs intervencijama iz deviznih rezervi?
– Takva politika u osnovi bi davala samo vrlo kratkoročne rezultate, bila bi skupa za Srbiju i vodila bi dodatnom zaduživanju zemlje.
* Guverneru u ostavci Radovanu Jelašiću najčešće je zamjerano upravo što odlučnije ne brani dinar…
– Agresivnija odbrana kursa eventualno bi imala smisla ako se njome može otkloniti očekivano kratkoročan i značajan debalans na deviznom tržištu, uzrokovan spekulativnim ili psihološkim razlozima. Verujem da dosadašnja kretanja na deviznom tržištu nisu neočekivana i alarmantna.
* Koliko su realna upozorenja pojedinih ekonomista da će domaća valuta do kraja godine imati trend pada?
– To će zavisiti od sposobnosti naše zemlje da kreira prilive i smanji odlive u evrima. Ključni priliv bi trebalo da bude izvoz, što je i najteže ostvariti. Drugi izvor su investicije iz inostranstva, a treći – zaduživanje preduzeća, banaka i države.
* Mnogi smatraju da su kod zaduživanja već iscrpljene sve mogućnosti…
– Slažem se. Takozvani krosborder krediti domaćim preduzećima su već izuzetno visoki i verovatnije je da će otplate u narednom periodu prevazilaziti iznos novih kredita. Od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, a država se već ubrzano zadužuje i nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati.
* Kako će se kretanja kursa odraziti na projektovanu inflaciju?
– Depresijacija deviznog kursa u uslovima pritisaka na usporenje rasta cena, ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama. Promene u deviznom kursu biće sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena.
* Da li biste se složili sa premijerom Cvetkovićem koji kaže da naš problem nije kurs, nego evroizacija i skriveni dvovalutni sistem?
– U osnovi, da. Svaka značajnija promena deviznog kursa u uslovima kada građani i privreda imaju primanja u dinarima, smanjuje njihovu sposobnost vraćanja kredita sa deviznom klauzulom. To je vrlo ozbiljan problem, ne samo za pojedince i firme, nego i za banke i za makroekonomsku stabilnost zemlje. Mora se ozbiljno raditi na pronalaženju rešenja za ublažavanje ovog problema. U taj proces treba uključiti i dužnike, i banke, i NBS, i državu.
* Šta očekujete od pregovora sa misijom MMF?
– Očekujem pozitivan ishod.
* Mislite li da je u redu što je debata o odmrzavanju plata i penzija glavna tema ovih razgovora?
– To je pojednostavljivanje problema koji, u suštini, glasi: dovođenje države Srbije u stanje da sa prihodima koje ostvaruje izmiruje svoje obaveze. Ako, međutim, nismo dovoljno uštedeli u postojećim neracionalnostima u javnom sektoru, ako nismo uspeli dovoljno ”sive ekonomije” da stavimo pod kontrolu i generišemo dodatne poreske prihode, ako nismo podigli stope poreza koji donose najviše prihoda, onda se problem zaista uglavnom svodi na to da li možemo da obuzdamo rast troškova javnog sektora na plate i penzije.
* Mislite li da će MMF dati ”zeleno svijetlo” da se zarade povećaju i koje efekte očekujete?
– Ako se povećaju zarade i penzije, Srbija, po svoj prilici, neće imati sredstava za planirane javne investicije u infrastrukturu.
* Nedavno ste izjavili da je ”recesija ostala za nama”. Kada se mogu očekivati prva poboljšanja?
– Tehnički, recesija jeste ostala za nama jer zvanični podaci ukazuju da je došlo do blagog rasta BDP. Ne smemo, međutim, imati iluzije da će oporavak Srbije biti lak i da će rezultati biti brzo vidljivi. Moramo da se vratimo na ”težak” deo, na ”put kojim se ređe ide”.
* Šta pod tim podrazumjevate?
– Rast privrednih sektora u domenu razmenljivih dobara i usluga tj. onih koji su sposobni da izvoze i ravnopravno učestvuju na međunarodnom tržištu. Ekonomska politika u celini mora da bude formulisana tako da podstiče potrebnu promenu privredne strukture naše zemlje. Srbija će, zaista, biti na putu oporavka i građani će početi da osećaju poboljšanje tek kada nam statistika iz godine u godinu bude davala podatke o visokom rastu, pre svega, industrijske proizvodnje.
* Šta bi taj oporavak moglo da spriječi i da nas vrati ”korak unazad”?
– Ako ne budemo svesni da dosadašnji model razvoja mora da se menja.

Nema prelivanja grčke krize
* Koji bi najgori scenario po Srbiju bio, ukoliko bi se grčka kriza prelila i kod nas?
– Grčka ima više od tri puta veći budžetski deficit u odnosu na nas, pripada evrozoni i nije dominantan spoljnotrgovinski partner Srbije, tako da verujem da direktnog ”prelivanja krize” ne može biti. Ono što je moguće je da iz psiholoških razloga dođe do smanjivanja poverenja prema regionu, finansijskim organizacijama koje su usmerene prema toj zemlji, usporenja ili obustavljanja planiranih investicija iz Grčke. Istovremeno, moramo da naučimo lekciju od Grčke, u smislu potrebe za ozbiljnom kontrolom javnog duga.

Dobra saradnja
* Kako sarađujete sa guvernerom u ostavci Radovanom Jelašićem?
– Naša saradnja je uvek bila profesionalna i korektna.   Novosti