MEKSIKO SITI, Meksiko je izašao iz krize ali ekonomska stabilizacija nije dovela do privrednog rasta niti je zaustavila sve veće siromašenje stanovništva.
Slab ekonomski napredak je druga važna tema koja okupira Meksikance uoči predsjedničkih izbora 1. jula, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja.
Prva tema u Meksiku je i dalje pitanje bezbjednosti imajući u vidu bespoštedni rat koji godinama vode narkokarteli u toj zemlji, a u kojem strada na hiljade ljudi svake godine.
Kriza koja je u Meksiko stigla iz SAD izazvala je 2009. godine pad BDP za 6,5 odsto. Ali već naredne godine privredni rast je ojačao za 5,5 odsto. Prošle godine Meksiko je zabilježio rast od 3,9 odsto, a Centralna banka za ovu godinu predviđa rast od 3,5 odsto, a naredne četiri odsto.
Ekonomista Raul Felis ocijenjuje da je “monetarna i budžetska politika u Meksiku uglavnom dobro vođena imajući u vidu krizu 2008-2009”. Dodaje međutim, da ako se uzmu kao poređenje zemlje sa rastućim privredama, meksička privreda “raste veoma, veoma, sporo”.
Svi kandidati na predsjedničkim izborima obećavaju reforme čiji je cilj privredni rast i smanjenje siromaštva čije su razmjere sve veće.
Prema zvaničnoj statistici, u periodu između 2008. i 2010. broj siromašnih je porastao sa 44,5 na 46,2 odsto od ukupno 112 miliona Meksikanaca.
Od 2000. godine kada je došlo do političke tranzicije kojom je okončano 70 godina vladavine Revolucionarne institucionalne partije (PRI), u Meksiku je broj siromašnih povećan za 15 miliona ljudi.
Prema jednom univerzitetskom istraživanju, više od sedam miliona mladih niti radi, niti se obrazuje. Nezaposlenost koja je 2011. dostigla stopu od 4,9 odsto, pogađa 2,4 miliona ljudi.
“Ekonomski problemi Meksika se prije svega ogledaju u nedostatku dinamizma i produktivnosti, a to su strukturalni a ne makro-ekonomski problemi. Kako bi se te stvari promijenile potreban je politički konsenzus, koaliciju kojoj bi apsolutna većina u parlamentu omogućila sprovođenje reformi”, rekao je Felis.
Ekonomska situacija i ozbiljna bezbjednosna kriza mogu donekle da objasne i veliku popularnost koju od početak izborne kampanje uživa kandidat PRI Enrike Pena Nijeto za koga bi prema posljednjim istraživanjima javnog mnjenja glasalo 46 odsto birača. Kandidat vladajućih konzervativaca dolazi tek na treće mjesto sa 24 odsto glasova, a prethodi mu kandidat ljevice Andres Manuel Lopes Obrador kome bi povjerenje ukazalo 28 odsto Meksikanaca. Beta