BEOGRAD, Mada NBS tvrdi da će se inflacija u 2010. zaustaviti na 11 odsto (a planirano je šest), osnovne životne namirnice poskupjele su od januara i po 50 i više odsto.
Tako je ulje skuplje čak 72 odsto, šećer i brašno po 46 odsto, piletina 33 odsto…
Ekonomista Zoran Popov potvrđuje da se procenat inflacije ne slaže sa poskupljenjima u trgovinama.
“To je zato što u prosjek ulaze i avioni, kamioni, automobili, bijela tehnika… a od, recimo, 1.000 proizvoda koji se posmatraju, samo deset odsto čine životne namirnice”, objašnjava Popov.
Posljednje neprijatno iznenađenje sačekalo je kupce u trgovinama prije nekoliko dana, kada je šećer dostigao cijenu od 80 dinara po kilogramu, iako je na početku godine koštao 54.
Direktor šećerane Senta Ljubiša Radenković objašnjava da je na cijenu šećera najviše uticalo poskupljenje gasa.
“Gas je drastično poskupio ove godine, sa 23 na 39,7 dinara po kubnom metru. Poskupjeli su i svi ostali energenti, kao i otkupna cijena šećerne repe. Iako smo u martu imali dogovorenu cijenu sa poljoprivrednicima od 2,7 dinara po kilogramu, Hrvati su počeli da im nude oko 3,3 dinara, pa su mnogi prodavali repu njima. Isto je i sa BiH i Makedonijom”, navodi Radenković.
Predsjednik Asocijacije poljoprivrednih proizvođača Miroslav Kiš objašnjava da je poskupljenje šećera od 50 odsto pogodovalo samo šećeranama.
“Nama šećerane plaćaju otkupnu cijenu koja je ugovorena prije poskupljenja svih naših inputa, oko 2,7 dinara po kilogramu. Pošto nam to stvara prevelike troškove, iduće godine setva će definitivno biti prepolovljena. Sa ovakvom politikom šećerana mi ćemo propasti”, žali se Kiš.
Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije navodi da čitav svijet muku muči sa šećerom, pa je tako u posljednjih nekoliko godina samo u zemljama Evropske unije zatvoreno 78 šećerana. “U Mađarskoj od osam šećerana trenutno radi samo jedna, Bugarska je potpuno ugasila tu industriju, dok je u Ukrajini od 174 ostalo 60 šećerana. Proizvodnja šećera se u Evropi smanjila sa 18 na 12 miliona tona godišnje”, navodi Gulan. Press