Šansa za razvoj i zapošljavanje 50.000 ljudi

SARAJEVO, U roku od tri do šest godina u elektroenergetske objekte u Federaciji BiH biće investirano oko šest milijardi evra, a na njihovoj izgradnji posao će naći između 45.000 i 50.000 radnika.
Ove projekcije iznesene su na energetskom forumu posvećenom prvoj fazi izgradnje elektroenergetskih objekata u FBiH, koji je juče u organizaciji Federalnog ministarstva industrije, energije i rudarstva održan u Sarajevu. Forum je, osim predstavnika vlada pojedinih zemlja, okupio predstavnike diplomatskog kora i međunarodnih organizacija u BiH, domaćih institucija, ali i brojne investitore.
Premijer FBiH Mustafa Mujezinović kazao je da su ovi projekti velika nada za FBiH i cijelu BiH.
“Vrlo brzo donijećemo odluke koje će učiniti da ovi projekti zaista krenu. Biće veoma mali broj onih koji će se suprotstavljati nečemu ovako dobrom”, istakao je Mujezinović.
Ministar industrije energije i rudarstva FBiH Vahid Hećo izrazio je očekivanje da će potencijalni investitori prepoznati značaj izgradnje energetskih objekata, te ih je pozvao da se odazovu na javni poziv za strateško partnerstvo koji će uskoro biti objavljen. Njegov pomoćnik Hilmo Šehović prezentirao je listu potencijalnih projekata koja sadrži dvadesetak hidroelektrana, termoelektrana i vjetroelektrana ukupne snage 3.440 megavata i proizvodnog kapaciteta od 15.000 gigavat-sati električne energije godišnje.
Predstavnici dvije federalne elektroprivrede prezentovali su pojedinačno sve objekte čiju gradnju pripremaju, dok je Munever Čergić, direktor Rudnika mrkog uglja Banovići, govorio o projektu termoelektrane u tom gradu, vrijednom 690 miliona evra, koja bi trebalo da bude izgrađena do 2017. godine. Direktor “Elektroprivrede BiH” Amer Jerlagić obznanio je i elemente prvog javnog poziva za pretkvalifikaciju za izbor strateških partnera za izgradnju termobloka 7 u Tuzli, koji će ovih dana biti objavljen. Uslovi za kompanije koje su zainteresovane za ovaj projekat su najmanje pet milijardi evra godišnjeg prihoda i minimalno 400 miliona evra profita, a moraju da raspolažu sa 500 miliona evra za realizaciju investicije ili da pribave garancije za toliki iznos.
Viceguverner Austrije Herbert Gorbah kazao je da je investicijska klima u BiH dobra i izrazio očekivanje da će predstavljeni projekti uspjeti, dok je austrijski advokat Gabriel Lanski pozvao na transparentnost u procedurama i uspostavu legislative u skladu s evropskim normama.
Ekonomista Fikret Čaušević je kazao da je u odnosu na period od prije 16 mjeseci, kada su ovi projekti bili na dnevnom redu, ostvaren napredak, jer su vladajuće političke stranke sada jednoglasno podržale izgradnju elektroenergetskih objekata.
“Na forumu organizovanom 2008. na istom ovom mjestu nije prisustvovao federalni premijer (Nedžad Branković), a sada je prisutan, što je dobar znak”, istakao je Čaušević.
Naglasio je da je BiH interesantna stranim ulagačima, jer je zapadna Evropa energetski iscrpljena, te stoga očekuje njihovu zainteresovanost za učešće u ovim projektima.
Emir Avdić, direktor “Intreade energije”, zamjerio je Vladi FBiH i ministru Heći što je samoinicijativna ponuda ove kompanije za izgradnju centrala na gornjem toku Neretve izostavljena sa spiska prioritetnih dodajući da i “predstavnici privatnog sektora žele biti patriote”.
Haris Silajdžić, predsjedavajući Predsjedništva BiH, istakao je da je riječ o pokretanju najvećih investicija u istoriji ove zemlje bez privatizacije elektroprivreda i u skladu s evropskim standardima.
“Žao mi je što ovo nismo prije uradili, jer za izgradnju ovih objekata je potrebno vrijeme”, istakao je Silajdžić.
Ekološki aspekt
Anes Podić, predstavnik Udruženja “Eko-akcija” iz Sarajeva, upozorio je da tokom prezentacija niko nije spomenuo ekološki aspekt navedenih projekata i podvukao na značaj očuvanja nacionalnih parkova.
Miro Šimunović iz Eko-udruge “Naša baština” iz Tomislavgrada pitao je ministra Vahida Heću da li je uništenje Duvanjskog polja izgradnjom TE Kongora strateški interes Vlade. Hećo je odgovorio da lokalne zajednice nemaju razloga za strah, jer je riječ o prvoj fazi investicionog ciklusa.
“Ništa nećemo uraditi bez saglasnosti lokalnih zajednica i nikome nećemo nanositi štetu. Građani će biti detaljno upoznati s ovim projektima”, odgovorio je Hećo.  Nezavisne novine