SARAJEVO, BiH u spoljnotrgovinskoj razmjeni sa Srbijom ima značajan deficit jer je u Srbiju prošle godine izvezla robu u vrijednosti od oko 894,8 miliona KM, što je 12,6 odsto od ukupnog izvoza, a uvezla 1,43 milijarde KM, ili 10,5 odsto ukupnog uvoza, dok je sa Crnom Gorom ostvarila suficit, rekao je danas guverner Centralne banke u BiH Kemal Kozarić.
On je u Sarajevu nakon sastanka sa guvernerima Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem i Centralne banke Crne Gore Radojem Žugićem, istakao da je BiH u Crnu Goru izvezla robu u vrijednosti od 310,2 miliona KM, a uvezla 44,5 miliona KM, dodavši da je taj suficit uglavnom proizvod izvoza električne energije.
Kozarić je naveo da je na sastanku bilo govora i o nezaposlenosti, te da je ona u BiH najveća – 27,2 odsto, Srbiji 20 odsto, u Crnoj Gori 12,1 odsto, te da je BiH, kada je riječ o javnom dugu u nešto povoljnijem položaju jer on iznosi 25,4 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, u Srbiji 34 odsto, a u Crnoj Gori 39,5 odsto.
“Razgovarali smo i o bankarskom sektoru i činjenici da je on u sve tri zemlje u prošloj godini imao loše rezultate, ali je ohrabrujuće da u ovoj godini vidimo blagi kreditni rast u cijelom regionu, što ohrabruje, posebno kad smo primijetili da to ide prema realnom sektoru, a naravno i prema sektoru stanovništva”, naglasio je Kozarić na konferenciji za novinare.
Prema njegovim riječima, platni promet između ove tri zemlje iznosio je prošle godine 142 miliona evra ili 15 277 transakcija što jasno govori da su komercijalne banke /pet iz BiH i 19 iz regiona/ prepoznale da je to jeftiniji način obavljanja platnog prometa i da klijenti tih banaka mogu imati jeftiniji platni promet.
Kozarić je istakao da je prošle godine u sve tri zemlje bio prisutan veliki procenat nekvalitetnih kredita, te da je takođe zajedničko za BiH, Srbiju i Crnu Goru i to da cijene hrane i nafte vrše pritisak na nivo inflacije u njima.
On je rekao da je sastanak ocijenjen kao zanimljiv i produktivan, te da će naredni biti na jesen u Crnoj Gori, gdje će biti pozvani i guverneri centralnih banak iz drugih zemalja.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić naglasio je da su problemi sa kojima se suočavaju centralne banke i finansijski sistemi pojedinih zemalja u regionu zapravo širi od njihovih granica i da mogu bitno uticati na okolnosti u drugim susjednim zemljama.
“Problemi su slični i imaju uzročno-posljedične veze o kojima moramo voditi računa. Interes svake institucije koja se bavi centralnim bankarstvom sličan je i svodi se, kako na makroekonomsku stabilnost, tako i na stabilnost finansijskog sistema, kako bi se ekonomska aktivnost u tim zemljama mogla razvijati”, istakao je Šoškić.
Prema njegovim riječima, centralne banke u regionu jugoistočne Evrope su različite, kao i države u kojima izvode svoje operacije, ali postoji čitav niz dodirnih tačaka i sličnosti, od toga da su sve zemlje izložene međunarodnom finansijskom tržištu i potezima koji mogu da budu van njihove neposredne nadležnosti i kontrole, a mogu bitno uticati na stabilnost finansijskih sistema, do toga da su u BiH, Srbiji i Crnoj Gori prisutne međunarodne bankarske grupacije sa sličnim vlasništvom.
Šoškić je naglasio da sastanci i aktivnosti ovog tipa mogu da doprinesu u budućnosti ne samo jačoj institucionalnoj saradnji, već i ukupnoj stabilizaciji makrofinansijskih uslova u regionu jugoistočne Evrope.
Guverner Centralne bnake Crne Gore Radoje Žugić rekao je da centralne banke, iako sa nejednakim monetarnim sistemima i monetarnim instrumentima, imaju veliki segment zajedničkih ciljeva i interesovanja.
On je istakao da je svima cilj uspostavljanje i jačanje monetarne i finansijske stabilnosti i na tom “fonu” su sve aktivnosti centralnih banaka BiH, Srbije i Crne Gore, kao i svih drugih zemalja.