SPLIT, U Hrvatskoj putem interneta kupuje oko 25 odsto potrošača, što je za 20-ak odsto manje od evropskog prosjeka, izjavila je evroparlamentarka Biljana Borzan, upozoravajući da je to jedna od posljedica diskriminacije na digitalnom tržištu Evropske unije.
Ona je objasnila da hrvatski potrošači ne mogu da pristupe ni servisima Komisije na hrvatskom jeziku a kamoli da naručuju od online trgovaca, dok su jezičke barijere drugi najčešći razlog odustajanja od internet kupovine.
Povodom Strategije za digitalno tržište, o kojoj je prošle sedmice raspravljao Evropski parlament, Borzan je rekla da je cilj tog dokumenta otklanjanje regulatornih prepreka i ujedinjenje nacionalnih tržišta u jedno.
Računa se kako bi takvo digitalno tržište godišnje doprinosilo privredi EU sa 415 milijardi evra, uz otvaranje stotina hiljada novih radnih mjesta, objavila je splitska Slobodna Dalmacija.
Borzan je u saradnji s Evropskom mrežom za jednakost jezika ukazala na značaj uključivanja manjih jezika na digitalno tržište, ali je istakla da je jezik samo jedan vid diskriminacije.
“Čak 24 odsto domaćinstava EU nema pristup nekim internet sadržajima. Smatram da je tu riječ o direktnoj diskriminaciji određenih potrošača”, rekla je ona.
“Geo-bloking” se odnosi i na ograničen pristup kupljenim digitalnim sadržajima. Potrošači koji kupe digitalna dobra poput e-knjiga, muzike, televizijskih programa i slično, prelaskom granice države članice gdje je kupovina izvršena gube pristup plaćenom sadržaju.
Procijenjuje se da je šteta prema potrošačima prilikom kupovine digitalnih sadržaja oko 64 milijarde evra godišnje, rekla je Borzan.
Istraživanje Evropskog udruženja potrošača pokazalo je da svega 15 odsto građana EU kupuje preko interneta robu iz drugih država članica, a glavni razlozi su to što se boje mogućnosti da budu prevareni (62 odsto potrošača) i što ne znaju šta bi učinili ako dođe do problema prilikom kupovine (59 odsto). Tanjug