MOSKVA , Ruski proizvođači automobila namjeravaju da gubitak od smanjene prodaje na domaćem tržištu kompenzuju izvozom, rečeno je Tasu u Kamazu, Avtovazu i grupi GAZ.
Automobilski koncerni planiraju da udvostruče isporuke u inostranstvo i orijentišu se, kako na tradicionalna tržišta Zajednice Nezavisnih Država (ZND), tako i u zemlje u razvoju Azije, Afrike i Latinske Amerike, ali i zemlje zapadnog Balkana, među kojima i Srbiju.
Prvi potpredsjednik vlade Igor Šuvalov je na savjetovanju o programu auto industrije pozvao automobilske kompanije da aktivnije izlaze na strana tržišta u uslovima pada prodaje u Rusiji.
Prošle godine prodaja na unutrašnjem tržištu Avtovaza je pala 15 odsto, na 387.300 vozila, Kamaza, 14,4 odsto, na 32.600, a grupe GAZ, 16 odsto, na 69.388 vozila.
Izvoz je, prema podacima za prošlu godinu, bio u porastu i ta tendencija bi trebalo da se zadrži i u 2015. godini.
Ove godine Avtovaz planira da poveća obim izvoza u proseku dvostruko, na 100.000 automobila. Glavno izvozno tržište je Kazahstan,a planiran je razvoj dodatnih izvoznih destinacija (Afrika, Latinska Amerika), rečeno je Tasu u pres službi firme.
Avtovaz izvozi automobile uglavnom u Kazahstan, Azerbejdžan i u Ukrajinu, a neznatna količina se otprema u Evropu, na Bliski istok i u zemlje Latinske Amerike.
Kompanija ne isključuje mogućnost sklapanja automobila “lada granta” u Egiptu,a u 2016. godini namerava da pokrene proizvodnju u Kazahstanu.
Grupa GAZ planira da udeo izvoza van ZND u narednih pet godina dovede do 30 odsto (sada je to 17 odsto).
“Pregovaramo sa oko 30 potencijalnih partnera u različitim zemljama o organizaciji distribucije naših proizvoda”, rekao je Tasu portparol kompanije.
Među prioritetima su Vijetnam, Mongolija i Kuba, a takođe i Afrika, Latinska Amerika i Bliski istok. Za razvoj izvoza u Evropu grupa je ranije dobila dozvolu. Kompanija model GAZel nekst proizvodi u Turskoj, a razvija izvoz u Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.
Proizvođač teretnih automobila Kamaz ugradio je u strategiju do 2020. godine povećanje udela izvoza u strukturi prodaje do 20-30 odsto, u odnosu na 18 odsto prošle godine.
Na ruku tome ide i dinamika kretanja deviza, kazao je predstavnik kompanije Tasu.
“Povoljni uslovi za izvoz omogućili su nam da u četvrtom tromesečju 2014. godine povećamo izvoz dva puta. Prema našim proračunima, izvoz postaje rentabilan pri kursu od 36 rubalja za dolar. Ako je dolar jeftiniji, izvoz praktično nije isplativ. Pri sadašnjem kursu (62,5 rubalja za dolar, na dan 18. februara), korist je očigledna“, rekao je on. Tanjug