BEOGRAD, Zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da unaprijede saradnju u informaciono- komunikacionim tehnologijama /IKT/ kako bi zajedničkim projektima iz te oblasti mogle da konkurišu za evropske fondove, ocijenjeno je na regionalnom skupu o IKT u Beogradu.
Ovaj regionalni forum, na kojem je učestvovao i ministar za nauku Republike Srpske Bakir Ajanović, trebalo bi da dovede do formiranja zajedničke politike zemalja zapadnog Balkana s ciljem unapređenja saradnje u oblasti IKT-a.
Usvojena je zajednička izjava koja predviđa stalno odražavanje ovakvih skupova radi unaprjeđenja saradnje između naučnih zajednica zemalja zapadnog Balkana i lakšeg formulisanja projekata kojim se konkuriše za evropske fondove.
Potpredsjednikik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da su informacione tehnologije ključni elemenat razvoja u 21. vijeku i da Srbija nema izbora i mora postati “igrač” u tom dijelu svjetske i evropske nauke i tenhologije.
Đelić je rekao da je naučni razvoj u domenu informatičkih tehnologija od ključnog značaja za razvoj svijeta, pa i Srbije, te dodao da će Srbija u narednom periodu imati čak 1800 istraživača u tom domenu, za 800 više nego u prethodnom ciklusu.
On je naveo da će Srbija u narednih nekoliko godina investirati u infrastrukturu informacionih tehnologija izradnjom četiri informaciona inkubatora u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, čija će pojedinačna vrijednost biti 15 miliona evra, kao i da će investirati oko osam miliona evra u superkompjuter koji će biti lociran u bloku 39 u Novom Beogradu.
“Trudićemo se da što veći broj velikih tehnoloških firmi dođe u Srbiju”, rekao je Đelić, napominjući da su već prisutni Majkrosoft, Simens i neke poljske i ruske firme.
On očekuje da će Srbija dalje jačati domen kontrolnih sistema i upravljanja električnom mrežom, sigurnosti na internetu, što je veoma bitno kada se ima u vidu aktuelna “provala” u podatke američke administracije.
“Srbija je usvojila jedan broj evropskih zakona, trudi se da obezbijedi privatnost podataka svojih građana, kao i povjerljivost podataka na nivou države. Kao što vidimo, i najnaprednije nacije poput Amerike imaju ozbiljne probleme s tim”, rekao je Đelić.
Đelić je rekao da je Srbija obezbijedila 400 miliona evra vanbudžetskih sredstava za ulaganje u naučno tehnološku infrastrukturu, da je potpisano 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom i 35 miliona evra sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope, te obezbijeđeno 23 miliona evra od IPA fondova, dok će sljedeće godine biti potpisana dodatna sredstva sa svjetskim bankama.
“To je najveća investicija u istoriji u ovoj oblasti. Mi nemamo naftu, metale, gas, nego samo povoljnu geografsku poziciju i ljude. Investicija u ljude, naročito one koji znaju da baratuju naprednim tehnologijama, jedini je način da Srbija postane bogata zemlja”, rekao je Đelić.
Ministar za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Jasna Matić rekla je da je regionalna saradnja u ovoj oblasti još na početku i da su se stekli uslovi da zemlje zapadnog Balkana više sarađuju i samostalno i zajednički predlažu neke projekte za dobijanje evropskih fondova.
Ona je pozvala susjede da zajedno sa Srbijom ulože više truda kako bi se iskoristila ne samo sredstva iz evropskih fondova, nego i način saradnje sa zemljama EU, jer se stvarni naučni pomaci mogu ostvariti samo kada postoji sinergija između naučnika iz različitih zemalja.
Ovaj skup je fokusiran i na jačanje saradnje sa zemljama EU i na brže integrisanje istraživačkih organizacija iz zapadnog Balkana u Evropski istraživački prostor (European Research Area – ERA).
Učesnici foruma su najviši predstavnici nadležnih ministarstava iz regiona, visoki predstavnici Evropske komisije, kreatori politika istraživanja IKT i eminentni istraživači iz ove oblasti.
Forum je uspostavljen kao mjesto razmjene najboljih praksi i dijaloga sa ciljem pospješivanja istraživanja i razvoja u oblasti IKT na nacionalnom i regionalnom nivou.