BEOGRAD. “Da će od prvog januara bez posla ostati oko 200.000 ljudi, to je vrlo realno i izvesno”, tako probleme sa kojima se suočavaju mali privrednici i njihovi zaposleni opisuje Milena Amon iz Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije.
To udruženje u srijedu, 2. decembra je organizovalo protest ispred zgrade Ministarstva finansija Srbije, gdje je od nadležnih zatražilo podršku i pomoć za opstanak.
“Tih 200.000. to je oko petina zaposlenih u malim i mikro preduzećima. Znamo da su prihodi nekima pali za 90 posto, a ne za petinu. Zna se koji troškovi se prvo eliminišu, oni troškovi koje čovek, jednostavno ne može da isplati. Nijedan ozbiljan poslodavac neće dozvoliti sebi da zadrži zaposlenog kojem ne može da isplati zaradu”, to je računica koju Amon objašnjava.
Ona podsjeća da u januaru prestaje zabrana otpuštanja svima koji su uzeli minimalce od države. Upravo zato će, po svemu sudeći, Nova godina, umjesto bogate trpeze i poklona, nekima donijeti otkaz.
“Taj novac je služio da se isplati delimična zarada zaposlenima. Međutim, svi porezi i doprinos za te zarade su pali na teret poslodavca. Na teret poslodavaca je palo još pet i po meseci zabrane otpuštanja, tako da su se mnogi našli u velikom minusu i gubitku zbog tih mera”, nezadovoljna je Amon.
Sve je palo na pleća poslodavaca, a ispaštaće ne samo oni, već i brojni zaposleni koji su baš tim platama izdržavali svoje porodice. Ipak, postoje predlozi koji bi mogli da poprave stvar.
“Trebalo bi da se obezbedi namenska pomoć ugroženim sektorima, po modelu kako su to neke druge zemlje radile. Mnoge zemlje su obezbeđivale i kompletne zarade za zaposlene, obezbeđivale su pokriće troškova do nekog procenta, na primer, 75 posto, za one kojima je prihod pao u odnosu na prethodnu godinu. Tu se mogu napraviti neke kategorije, pa da se u skladu sa time koliko je nekome opao prihod da se da neka pomoć. Ima tu raznih modela šta je moguće učiniti, ali mi čak ni one najjednostavnije stvari nismo uradili. Na primer, prekinuti sa naplatom akontacije poreza na dobit, jer je to jedna apsurdna kategorija, to je porez koji država naplaćuje unapred. Mnogi privredeni subjekti, koji su prošle godine dobro poslovali, platili su porez i sada treba da plate taj porez unapred, a ove godine nemaju dobit, imaju gubitak”, samo su neki od prijedloga koji su stigli iz redova Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije.
Način da se pomogne privrednicima je da se u ovom momentu ne uvode nikakvi novi nameti.
Mnogima je na naplatu stigla takozvana ekotaksa. Amon tvrdi da se ta sredstva ne koriste namjenski, a za privrednike je to trošak od 20.000 dinara.
Umjesto razgovora, dogovora i zajedničkog rada na tome da privrednici prežive, stigle su nove mjere koje dodatno ograničavaju rad malim privrednicima.
“Butik ne može da radi posle 17h, a Lidl može da radi do 21h kao prehrambena radnja. Taj Lidl, takođe, prodaje i odeću. Zašto onda taj butik ne može da prodaje odeću?”, pita se Amon.
Ona ocjenjuje da je ponovo riječ o nedefinisanim i nedovoljno pravednim mjerama.
“Opet je nedefinisana mera i opet su dvostruki aršini u pitanju, Opet se stiče utisak da se namešta posao velikim lancima, a da se uništavaju mali. Pogrešna slika se stvara takvim postupanjem”, smatra Amon.
Nakon protesta, predstavnici Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije najavljuju nove, radikalnije mjere, kako bi ih čuli nadležni donosioci odluka, oni od kojih zavisi njihova sudbina i sudbina njihovih zaposlenih.
“Radikalizovaćemo proteste, ako ne bude reakcije. Jedna od ideja je i da se sledeći protest organizuje sa vozilima, da se ne bi potezalo pitanje oko epidemioloških mera. To bi izazavalo haos na ulici, što nama nije cilj. Nama je cilj da sednemo za sto i da dogovorimo model za naš opstanak, a ne da maltretiramo sugrađene”, zaključuje Amon. Nova.rs