BANJALUKA, Prerađivačka industrija u Republici Srpskoj trenutno zapošljava samo 44.921 radnika, a privrednici i ekonomisti ističu da u toj oblasti, koja je motor razvoja, mora da bude mnogo više zaposlenih ako se želi postići privredni napredak.
Ukupan broj zaposlenih u RS u martu ove godine bio je 236.975, od čega je u prerađivačkoj industriji radilo njih 44.921 ili 19 odsto.
Direktor Sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS Pero Ćorić kaže da razvijene zemlje sigurno ne funkcionišu sa odnosom broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera kao što je to slučaj u RS. On je istakao da prvi cilj svake ekonomije mora biti zapošljavanje, prije svega, u metalskoj ili elektroindustriji, koje daleko više mogu da doprinesu razvoju od tekstilne ili kožarske industrije.
– Ove industrijske grane će sigurno dati veću dodanu vrijednost. Ali ako se zapošljavanje ne može postići u oblastima koje daju veće efekte, dobro je da se ljudi zapošljavaju i u tekstilnoj, kožarskoj i drugim oblastima koje su niskoakumulativne – naglasio je Ćorić i dodao da je jedino bitno da zapošljavanje bude u proizvodnji.
Istakao je da bi se na taj način povećao izvoz i smanjio spoljnotrgovinski deficit, koji je u proteklim godinama dostigao milijarde KM.
– U idućih pet godina, ako želimo da eliminišemo sve negativne efekte koje sada imamo, trebalo bi da imamo najmanje dvostruko više radnika u prerađivačkoj industriji. Dovoljno je samo povući paralelu s tim koliko je nekada bilo zaposlenih u Banjaluci kada su “Čajavec” i “Incel” zapošljavali po 15.000 radnika, a “Jelšingrad” i “Univerzal” po 1.000, a koliko ih imamo sada – rekao je Ćorić.
Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Predrag Zgonjanin kaže da je prerađivačka industrija kod nas ispod nivoa zemalja regiona.
– Prerađivačka industrija treba da nosi mnogo veći procenat zaposlenosti nego što to trenutno imamo – naglasio je Zgonjanin i dodao da su plate u prerađivačkoj industriji među najnižima u RS, te da je to posljedica ukupnog stanja u ovoj oblasti.
Savjetnik generalnog sekretara Spoljnotrgovinske komore BiH Igor Gavran rekao je da je prerađivačka industrija dio privrede koji stvara novu vrijednost i u kojem leži suština razvoja i ekonomske snage svake privrede.
– Što je taj segment manji, to je manja i ekonomska snaga zemlje. Veoma je mali procenat zaposlenosti u prerađivačkoj industriji i to je upravo segment gdje je ključno kreiranje novih radnih mjesta – naglasio je Gavran i dodao da procenat zaposlenih u toj oblasti treba da bude značajno veći.
– Idealno bi bilo kada bi se on udvostručio ili u što kraćem periodu povećao bar za nekih 50 odsto – naglasio je Gavran.
Član Izvršnog odbora Udruženja proizvođača kože, tekstila i obuće pri Privrednoj komori RS Radovan Pazurević kazao je da cjelokupnoj situaciji ne doprinosi ni to što je i ovo zaposlenih u prerađivačkoj industriji alocirano uglavnom u laku industriju.
– U lakoj industriji slabije su razvijeni kapaciteti u odnosu na industriju metalskog tipa i zbog toga su naši uslovi prihvatljiviji za strane investicije, jer je radna snaga jeftina, a ova industrija potcijenjena – rekao je Pazurević.
Prihodi
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, najveći prihodi lani su ostvareni u trgovini na malo i veliko i popravci motornih vozila i motocikala i to 39,7 odsto, zatim u prerađivačkoj industriji 19,6 odsto, dok su prihodi u javnoj upravi i odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju iznosili 10,5 odsto. Posmatrano po veličini preduzeća, a prema kriterijumu “prihodi”, mikropreduzeća u ukupnom prihodu učestvuju sa 20,9 odsto, mala preduzeća sa 22,9, srednja sa 23,6, dok učešće velikih preduzeća iznosi 32,6 odsto. Glas Srpske