PALIĆ, Kašnjenje klijenata u otplati uzetih kredita na nivou cijelog bankarskog sektora uvećalo se tri puta u posljednje tri godine i trenutno iznosi 12 odsto.
Direktor Sektora za rizik “Prokredit” banke Željko Petrović upozorio je da procjena situacije pokazuje da će mala i srednja preduzeća (MSP) imati problem sa nelikvidnošću.
“Sve su veći zahtevi za reprogram kredita”, rekao je Petrović. On je ukazao da je kod te banke kašnjenje u otplati kredita svega dva odsto, a najveći broj takvih dužnika je među MSP.
“Trudili smo se da svaki plasman ima razvojnu komponentu, da bude odmeren i nismo išli na prezaduživanje klijenata sa ciljem da se ostvari veća profitabilnost”, rekao je Petrović.
Ističući da je u broj restrukturiranih kredita u 2009. godini povećan u ukupnom plasmanu sa 0,1 na sedam odsto, Petrović je dodao da je to učinjeno kod firmi čije poslovanje jeste otežano, ali je banka procjenila da imaju perspektivu.
Prema njegovim riječima, anketa koju je sprovela ta banka pokazuje da preduzeća u 2010. godini očekuju opštu nelikvidnost u 50 odsto slučajeva. Pad prihoda i prodaje očekuje njih 15 odsto, a 35 odsto procjenjuje da će uticaj monopola i birokratizacije uticati na pad poslovanja.
Predsjednica Izvršnog odbora “Prokredit banke” Svetlana Tolmačeva navela je da trenutno nema velikog interesovanja za investicione kredite, kao i da su u ovom momentu najtraženiji subvencionisani krediti za održavanje likvidnosti i krediti za obrtna sredstva.
Ona je navela da, i pored dobre želje banke da uvede dugoročne investicione kredite, za šta preduzeća pokazuju interesovanje, to trenutno nije moguće, jer su dinarski izvori banke za finansiranje ograničeni.
“Jedini izvori su nam kapital banke i sredstva na tekućim računima klijenta, koja se svakim danom smanjuj”u, rekla je Tolmačeva.
Osvrćući se na kretanja kursa, ona je istakla da su pomjeranja na deviznom tražištu posljedica njegove plitkosti, jer je obim međubankarskog trgovanja mali i iznosi do 20 miliona evra dnevno.
Tolmačeva je navela da ne očekuje trend dugoročne depresijacije dinara, već njegovu stabilizaciju.
Ona je naglasila da je moguće da na kurs utiče mali broj banaka ali samo kratkoročno, kao i regionalna dešavanja u Grčkoj, ukazavši da se još ne može predvidjeti koja dešavanja mogu da imaju dugoročniji efekat. Tanjug