– Potvrđeno da je Zotov jedan od akcionara kompanije
– Američko – kandaska kompanija za dokapitalizaciju ponudila 50,7 miliona KM
NJUJORK, BANJALUKA – Predsjednik i glavni izvršni direktor kompanije Američko-kanadski konzorcijum SE-GEDC Corp. Isaac Siegal potvrdio je za CAPITAL da ova kompanija planira da sa 50,7 miliona KM dokapitalizuje Rudnik željezne rude „Ljubija“. Potvrdio je i da je Evgenij Zotov jedan od akcionara ove kompanije.
CAPITAL je juče objavio da je Republika Srpska odlučila da emisijom akcija dokapitalizuje RŽR „Ljubija“, nakon čega će ostati bez većinskog udjela u ovom preduzeću, a da će akcije, po dogovoru, biti prodate američko – kanadskoj kompaniji za koje stoji Evgenij Zotov.
„Ponudili smo RŽR „Ljubija“ dokapitalizaciju od 50,7 miliona KM za razvoj preduzeća za proizvodnju željezne rude. Rudnik je podržao naš projekat i sada pripremamo prvu fazu direktnog ulaganja u kapital RŽR u iznosu od 50,7 miliona KM postupkom dokapitalizacije“, kazao je Siegal.
Kaže da će ova investicija ići iz „državne institucije SAD – Trezora SAD preko zlatnog ekvivalenta verifikovanog od strane državnog sekretara Floride“.
„Koliko znamo, to je prvi primjer značajnijeg američkog ulaganja u Republiku Srpsku i definitivno je primjer ekonomske saradnje SAD i Republike Srpske bez ikakve političke pozadine u Izraelu ili SAD“, tvrdi on.
Kaže da je strategija njihovog preduzeća je da reanimira djelatnost RŽR Ljubija – te da planiraju otvoriti nova radna mjesta i dati podršku lokalnoj zajednici.
Potvrdio je i da je Zotov jedan od akcionara kompanije.
„On ništa ne lobira, on profesionalno obavlja svoj posao unutar naše kompanije“, rekao je Siegal.
Odluka o dokapitalizaciji i povećanju kapitala biće razmatrana na vanrednoj Skupštini akcionara Rudnika željezne rude „Ljubija“, koja je zakazana za 10. avgust.
Privatizacija ovog rudnika izazvala je prije nekoliko godina prvi veliki sukob između SNSD-a i DNS-a.
Za kupovinu državnog kapitala u ovom rudniku tada su bile zainteresovane kompanije “Israeli Investment Group” čiji je vlasnik Zotov i “Arcelor Mittal” koji sa RŽR „Ljubija“ ima zajedničko preduzeće u Prijedoru „Arcelor Mittal“ i koje posluje sa milionskom dobiti.
Za prodaju tada ‚je bila potrebna saglasnost Narodne skupštine RS, ali kako je DNS bio protiv prodaje Zotovu, Vlada je dva puta tu tačku skidala sa dnevnog reda.
Treću odluku, koja je bila pred poslanicima 2017. godine, Vlada nije povukla i ponovo je predložila da se državni kapital u RŽR „Ljubija“ proda firmi “Israeli Investment Gruop“, koja je ponudila 92 miliona KM, dok je „Arcelor Mittal“ ponudio 63,6 miliona KM. Međutim, ta odluka nije dobila podršku u NSRS jer su protiv glasali poslanici DNS-a.
Nakon toga, Vlada RS je krajem 2017. godine skinula „Ljubiju“ sa liste strateških preduzeća, čime je omogućila privatizaciju državnog kapitala u ovom rudniku putem berze, bez saglasnosti Narodne skupštine RS.
IRB je nakon toga organizovao aukciju, ali je ona propala.
Međutim, ni aukcija na berzi koja je organizovana početkom 2019. godine nije uspjela jer nijedna od ovih kompanija nije dostavila ponudu.
Posljednji pokušaj prodaje propao je početkom 2019. godine kada je organizovana aukcija na berzi, ali nijedna od ovih kompanija nije dostavila ponudu. IRB je tada državni kapital ponudila po početnoj cijeni od 69 miliona KM.
Dokapitalizacija i predaja državne firme unaprijed dogovorenom investitoru je zakonit, ali najmanje transparentan i prihvatljiv način jer se prodaje državni kapital bez mogućnosti postizanja veće cijene.
RŽR “Ljubija” u prošloj godini ostvario je prihod od 19,3 miliona KM, što je u odnosu na prihode u 2020. godini više za čak 932 odsto, a ovako veliki rast je rezultat raspodjele neraspoređene dobiti u “ArcelorMittalu” Prijedor.
CAPITAL: Marina Ljubojević
10 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Adresa te “korporacije” je viruelna adresa koja se može iznajmiti za 50$ mjesečno (npr. preko http://www.davincivirtual.com), a web sajt im je registrovan 19.5.2022. Sajt osim američke zastave u pozadini nema nikakav sadržaj.
Sad kreće predizborno spinovanje, gdje nas “nezavisni” provladini mediji, i “stručna” javnost, ubjeđuju kako je za Republiku Srpsku odlična stvar što će RŽR Ljubija biti prodata po cijeni dvostruko nižoj od prvobitno ponuđene, koja je takođe bila sramotno niska! Istovremeno, opozicija gromoglasno ćuti…
Da, možeš misliti da će američki trezor dozvoliti ovo a pod sankcijama čitava vrhuška RS vlade? Pare putuju iz Rusije preko offshore fiktivnih firmi i to je kapital naših ljudi, da se ne zajeb… više oko te priče.
Gorane, napiši adresu ovdje, moj gugl ne nalazi ništa o toj kompaniji.
Pa i nema sadržaja: http://acc-se-gedc.xyz
Čak je i domena “.xyz” zaje*antska. I najmanja firma u USA koristi “.com”.
I nema nigdje ništa o “korporaciji”. Web sajt je na domeni istoj kao i mail adresa firme ([email protected]).
xyz domen???? Pa ovo je presmiješno, sajt uopšte nije sajt, baš jadno. Znači toliko je providno da ovi naši misle da niko neće ni pogledati sajt ove “kompanije”.
A još jadnije, stvarni email je: d125.ru (at) iig.org.il
Al’ najveća je fora ova fiktivna adresa firme na Njujorku. Sve je fiktivno. Američko-kanadski investitor!?!?!
U godinama u kojima su prikazivali visoke profite, direktori banaka su isplacivali sebi ogromne bonuse. Kada je doslo vrijeme krize upravo je trezor bio taj koji je rekao da su te banke jednostavno prevelike da propadnu i ubrizgali su stotine milijardi dolara u te banke.
Rijec je o bankama koje su direktori svjesno uvlacili u rizicne poslove kako bi mogli prikazivati profit i sebi isplacivati bonuse.
Trezor je spasio banke a niko od direktora koji su doveli banke u tu poziciju, nije odgovarao.
U prevodu, direktori su uzeli pare i unistili banke, izgubili novac stedisa a zatim su od poreza koje te iste stedise placaju, spasili bankare.
Ako treba da se ulozi novac od koga ce oni imati koristi, nece ih sprijeciti nista. Sankcije dodiku su predstava za narod. Ne bi me iznenadilo da dodik ovom privatizacijom kupuje podrsku za ukidanje upravo tih sankcija.