BEOGRAD, Posao na tržištu rada u Srbiji čeka više od 30.000 menadžera i ekonomista, čak 80 odsto njih je sa privatnih fakulteta.
Menadžerska diploma dobija se na čak 147 akreditovanih studijskih programa u Srbiji, a samo u Beogradu postoji tridesetak ekonomskih katedri. Svaka sedma akademska diploma prošle godine bila je menadžerska.
Hiperprodukcija i kadrova i diploma najizraženija je upravo u oblasti ekonomije. Više od polovine privatnih fakulteta obrazuje ekonomiste i menadžere za sve i svašta. Posljedica toga je veliki broj onih koji čekaju na posao. Na Evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije je, prema posljednjim podacima, čak 25.661 ekonomista.
“Riječ je o kadrovima sa završenom višom, strukovnom školom i fakultetom. Oni na posao, u prosjeku, čekaju dvije godine i pet mjeseci. Na posao čeka i 5.606 menadžera, a na našoj evidenciji provedu u prosjeku jednu godinu i 11 mjeseci“, kažu u NSZ.
Zavod ne pravi razliku da li su kandidati koji traže posao došli sa privatnih ili državnih fakulteta, ali Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu dodatno je istražio i došao do rezultata da više od 80 odsto nezaposlenih ekonomista dolazi sa privatnih katedri.
“Na privatnim fakultetima skoro svi se obrazuju iz oblasti ekonomije i menadžmenta, tako da imamo poplavu ovih diploma”, objašnjava prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
“Svršeni studenti i državnih i privatnih fakulteta vode se kao diplomirani ekonomisti, a često kvalitet nije isti. Najbolji pokazatelj za to je kada poslodavci organizuju testiranje kandidata za posao. U vrhu liste uvek su studenti državnih fakulteta“, kaže on.
Prof. Boričić objašnjava da prilikom dodjele diploma, godinu dana poslije završetka studija, anketiraju cijelu generaciju. Ispostavilo se da je do 2008. godine čak 80 odsto nalazilo posao u prvoj godini od diplomiranja. Sada se odmah zaposli oko 60 odsto diplomaca.
Objašnjenje za hiperprodukciju katedri i diploma, prema mišljenju prof. dr Ivana Ivića, penzionisanog profesora Filozofskog fakulteta, leži djelom u tome što je najjeftinije organizovati studije društvenih nauka. Zato na privatnim univerzitetima ne mogu da se studiraju mašinstvo, elektrotehnika i slično.
“Postoji 147 akreditovanih studija menadžerstva, a da bi one bile kvalitetne, potrebno je mnogo nastavnika. Postavlja se pitanje kada je uspio da se iškoluje toliki broj univerzitetskih profesora menadžerstva”, napominje prof. Ivić.
“Godišnje diplomira čak 5.000 menadžera, što je 13 odsto svih diplomiranih. Ranije ih je bilo i do 8.000 godišnje. Prebrojao sam čak 19 različitih vrsta menadžera, a nijedna postojeća nomenklatura zanimanja ih ne prepoznaje“, navodi on i dodaje da je tolika hiperprodukcija objektivan razlog za sumnju u kvalitet pojedinih diploma u ovoj oblasti. Novosti