BEOGRAD, Unakrsna kontrola prihoda i imovine u Srbiji počeće od sljedeće godine.
Do tada imućni građani Srbije mogu poreznicima dobrovoljno da prijave šta sve posjeduju. Od štednje u bankama, do njiva i pašnjaka. Pojedini su sve što imaju državi deklamovali i tokom 2004. godine, pa će novi popis pokazati da li im je imovina rasla istim tempom kao i registrovani prihodi.
Unakrsna kontrola poreznike bi, između ostalog, trebalo da dovede do neprijavljenih, pa i neoporezovanih prihoda.
– Država treba da unaprijedi evidenciju imovine i prihoda i da ukrsti podatke iz Centralnog registra hartija od vrijednosti, komrecijalnih banaka, Poreske uprave i Katastra nepokretnosti – smatra Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Ta institucija dosad nije mnogo korišćena. Ideja je da se utvrdi za koliko je nekom porasla imovina. Ako mu je za pet godina imovina, na primjer, porasla za 20.000 evra, trebalo bi da ima dokaz da su mu i prihodi porasli toliko. Ukoliko je u međuvremenu prijavio za svega pet hiljada evra veće prihode, onda mora da dokaže odakle mu preostalih 15.000 evra.
Većina imućnih građana Srbije svoje nepokretnosti vodi na ime svojih kompanija. A preduzeća porez na imovinu ne plaćaju po tržišnoj, već po knjigovodstvenoj vrijednosti, koja je po pravilu daleko manja od stvarnosti. Budžet i tako gubi dio prihoda. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da nije moguće kompanijama oduzeti pravo da budu vlasnici nekretnina.
– Nije opravdano zabraniti preduzećima da budu vlasnici objekata, stanova i kuća, jer mnoge od njih u njima zaista imaju poslovni prostor – dodaje Ranđelović. – Ukoliko građanin privatnu imovinu prenose na firmu, postoji način da se to utvrdi. U tom slučaju će se povećati njegov udio u toj firmi.
I ako država unaprijedi svoju evidenciju, van domašaja joj je sve ono što imućni građanin posjeduje u inostranstvu.
– Postoji određeni broj građana koji posjeduje nepokretnosti u inostranstvu – dodaje Ranđelović. – To nije samo problem Srbije. Upravo zbog toga se posljednjih mjeseci javlja napetost u odnosima Švajcarske i nekih evropskih zemalja. Postavlja se pitanje treba li ona da objelodani uloge u švajcarskim bankama.
Izmjenjene stope
Izmjena poreskih zakona u Srbiji zaobišla je povećanje stope kojom se oporezuje godišnji dohodak građana. Država je povećala stopu, sa 10 na 15, poreza na primanja od kapitala i osiguranja.
S duge strane, najplaćeniji francuski menadžeri skoro da su u panici. Vlada je uvela super poresku stopu od čak 75 odsto na zarade koje premašuju milion evra. Primanja veća od 145.000 evra oporezuju se sa 45 odsto, a francsuki budžet se nada da će tako imati priliv od pola milijarde evra. Novosti
