SARAJEVO – Više od polovine privrednika smatra da je ekonomska situacija u BiH loša, pokazuje privredno istraživanje za 2022, koje je obavilo Predstavništvo njemačke privrede u BiH (AHK BiH), a sprovedeno je od 28. marta do 25. aprila 2022. godine.
U istraživanju je učestvovalo ukupno 47 velikih i srednjih preduzeća. Od toga, 41 odsto dolazi iz uslužnog sektora, 21 odsto su trgovinska preduzeća, 30 odsto dolazi iz proizvodnog sektora, a osam odsto iz sektora građevinarstva.
Po 75 odsto kompanija ima između jednog i 49 zaposlenih, 21 odsto između 50-249 zaposlenih i pet odsto, 250 zaposlenih ili više. Šezdeset sedam odsto kompanija koje učestvuju ima sjedište u BiH, a 15 odsto u Njemačkoj.
Istraživanje je obavljeno istovremeno u 16 drugih zemalja centralne i istočne Evrope, sa ukupno 986 učesnika.
Kada su u pitanju privredno stanje i očekivanja, 51 odsto ispitanika smatra da je trenutna privredna situacija u BiH loša. U 2021. taj broj je iznosio 68 odsto. Četrdeset dva odsto ispitanika navodi da je trenutna privredna situacija u BiH zadovoljavajuća (2021: 30 odsto), prenosi Akta.ba.
Dvadeset tri odsto učesnika istraživanja ocjenjuje izglede za privredu u BiH lošijim ove godine u odnosu na prošlu (2021: 45 odsto). Četrdeset sedam odsto očekuje da će izgledi za 2022. ostati nepromijenjeni u odnosu na 2021. (2021: 43 odsto).
Nasuprot tome, 30 odsto učesnika očekuje poboljšanje privrednih izgleda za tekuću godinu (2021: 12 odsto). U istraživanju 45 odsto učesnika ocjenjuje trenutno stanje u njihovoj industriji kao zadovoljavajuće (2021: 61 odsto).
Sa druge strane, broj preduzeća koje trenutno stanje u svojoj industriji ocjenjuju lošim pao je sa 27 odsto u 2021. na 17 odsto ove godine. Gotovo 40 odsto preduzeća koja su učestvovala u istraživanju ocijenilo ga je dobrim (2021: 12 odsto).
Ove godine je bolje ocijenjen i razvoj vlastitih djelatnosti: 42 odsto učesnika navodi da će se situacija u njihovoj djelatnosti u 2022. godini razvijati bolje u odnosu na prethodnu godinu. U 2021. godini iznosio je 34 odsto.
Devet odsto učesnika istraživanja ocjenjuje situaciju u svojoj djelatnosti lošijom u tekućoj godini (2021: 19 odsto), dok skoro polovina preduzeća pretpostavlja da se situacija neće promijeniti u 2022. u odnosu na prethodnu godinu (2021: 46 odsto).
Kao i prethodnih godina, preduzeća ocjenjuju vlastitu poslovnu situaciju boljom od opšte privredne situacije: Udio preduzeća koja svoju trenutnu poslovnu situaciju opisuju kao dobru porastao je sa 25 odsto u 2021. na 49 odsto u 2022. godini.
Oko 13 odsto učesnika ocjenjuje svoju poslovnu situaciju lošom. U 2021. godini iznosio je devet odsto. Trideset osam odsto ocjenjuje trenutnu poslovnu situaciju svog preduzeća zadovoljavajućom (2021: 66 odsto).
Kratkoročne privredne posljedice rata u Ukrajini ogledaju se prije svega u višim cijenama energenata, sirovina i materijala (74 odsto), poremećajima u lancima snabdijevanja i logistike (42 odsto), manjku sirovina i materijala (38 odsto), padu broja narudžbi određenih proizvoda (17 odsto), padu proizvodnje i gubitku poslovnih partnera (17 odsto).
Broj kompanija koje bi ponovo izabrale Bosnu i Hercegovinu kao lokaciju za ulaganje povećao se sa 75 odsto u 2021. na 84 odsto u 2022. godini. Polovina kompanija koje učestvuju u istraživanju očekuje da će investiciona potrošnja ostati ista u 2022.
Više od polovine kompanija (52 odsto) očekuje povećanje broja zaposlenih. Proces približavanja EU 70 odsto anketiranih kompanija smatra proces približavanja EU, kao i otvaranje njemačkog tržišta veoma važnim.
Polovina ispitanih kompanija vjeruje da je moguće zamijeniti postojeće dobavljače ili dodati nove u doglednoj budućnosti. Gotovo 80 odsto ispitanih tražiće nove dobavljače u EU, centralnoj i istočnoj Evropi.
Polovina anketiranih preduzeća proširuje obuku kod sebe kako bi ublažila posljedice nedostatka kvalifikovanih radnika.
Takođe, polovina preduzeća učesnika smatra da su cijene sirovina najveći faktor rizika za privredni razvoj u narednih 12 mjeseci.
Za 42 odsto preduzeća koja su odgovorila, okvir privredne politike i cijene energije su drugi poduzetnički rizik po važnosti. Akta.ba
