Počeo JEF: Fokus vlasti treba biti investiranje u digitalizaciju

JAHORINA – Dramatično brz razvoj novih tehnologija na svim poljima je odavno počeo, na Zapadnom Balkanu postoji značajan kreativni potencijal, ali regija daleko zaostaje za zemljama Evropske unije u inovativnom smislu zbog čega fokus vlasti treba biti investiranje u digitalizaciju i komunikacione tehnologije. Najbolji način za razvoj privrede jeste proboj na inostrana tržišta, a osnovni preduslov za to su inovativni i kvalitetni proizvodi, istaknuto je na početku „Jahorina ekonomskog foruma“ (JEF).

Ovogodišnji forum održava se pod nazivom „Ekonomija novog doba – inovacije, digitalizacija i komunikacione tehnologije kao baza ekonomskog razvoja“.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista RS SWOT Saša Grabovac rekao je da je tema izabrana zbog njenog značaja za razvoj bilo koje, pa i domaće ekonomije.

Činjenica je da je četvrta industrijska revolucija  uveliko počela i donosi još brži ciklus inovacija i dramatično brz razvoj novih tehnologija na svim poljima.

„Evropska komisija je 2016. godine predstavila planove i mjere za podršku digitalizaciji evropske industrije. Tada je procjenjeno da će se tokom pet godina digitalizacijom povećati godišnji prihod evropskog industrijskog sektora za više od 110 milijardi evra. U Evropskoj uniji do 2030. godine planirane su investicije od 1.350 milijardi evra“, istakao je Grabovac.

Dodao je da svijet ulazi u eru opšte povezanosti, razvijene robotike i vještačke inteligencije.

„Ove promjene donose tektonske promjene u načinu poslovanja, obrazovanju, demografskim trendovima i u skoro svim drugim sferama života“, naglasio je Grabovac.

Ako se sve to uzme u obzir, dodao je, donosioci odluka u ekonomskoj sferi ne bi trebali ići u pravcu odlaganja investicija u oblastima koje su u fokusu skupa.

„Ako budemo čekali završetak izgradnje elementarne infrastrukture jednog društva, kao što su  putna mreža ili razni objekti komunulne infrastrukture, posljedice će biti očigledne u vrlo kratkom roku“, kazao je Grabovac.

Prva posljedica takve politike investiranja bila bi značajno smanjenje privlačnosti naše zemlje kao investicione destinacije, pogotovo za visokotehnološke kompanije.

„Druga posljedica bi bila smanjena konkurentnost domaćih kompanija, pogotovo na globalnom tržištu. Obe ove posljedice logično bi vodile ka manjem obimu ekonomskih aktivnosti“, rekao je Grabovac.

Iz tog razloga, dodao je, najavljeni planovi i izražena spremnost kompanija poput M:tel i „Elektroprivrede Republike Srpske“ da investiraju značajne iznose sredstava u nove tehnologije, u mnogome poboljšavaju ekonomske izglede Republike Srpske.

„Iz ERS ohrabruje najava izgradnje novih objekata instalisane snage 1.000 megavata i to iz obnovljivih izvora energije. Sasvim je jasno  kakav će uticaj realizacija ovih investicija u iznosu od 1,2 milijarde KM u narednih 10 godina imati na privredu RS“, kazao je Grabovac.

On je ukazao i na neophodnost povećanja izdvajanja za naučnotehnološki razvoj, kako na nivou visokoškolskih i naučnih ustanova, tako i na nivou privatnih kompanija.

„Izdvajanja za naučno istraživački razvoj u razvijenim zemljama iznose između 2 i 4 % bruto domaćeg proizvoda. Svi znamo da su ta izdvajanja u zemljama regiona na znatno manjem nivou“, istakao je Grabovac.

Predsjednik RS Željka Cvijanović rekla je da se u digitalnoj industriji dešavaju značajne promjene da se postavlja pitanje na koji način možemo ići u korak sa njima.

„Predviđa se da će se u svijetu u idućih 10 godina desiti više promjena nego u prethodnih 250. Ovo obećava, ali i zabrinjava. Zahvaljujući tehnološkim inovacijama naša budućnost izgledaće bitno drugačije od svega na što smo navikli. Četvrta industrijska revolucija iz korijena će promijeniti sve ono što poznajemo. Kičma industrije 4.0 su tehnologije koje spajaju fizičke i digitalne biološke sfere, nove tehnologije objedinuju praktično sve na planeti u funkcionalna mreže i omogućavaju vidove komunikacije koji su donedavno bili nezamislivi“, istakla je Cvijanovićeva.

Dodala je da je većina nekadašnjih industrijskih grana danas prevaziđena, te da digitalna ekonomija pruža mogućnosti za razvoj novih privrednih grana i značajan ekonomski rast.

„Mada smo mi mali region, ipak se u digitalnoj ekonomiji krije ogroman potencijal za cijeli naš razvoj, a najbolji način za razvoj privrede i povećanje stope zaposlenosti jeste proboj na inostrana tržišta, a osnovni preduslov za to je stvaranje inovativnih i kvalitetnih proizvoda“, rekla je Cvijanovićeva.

Dodala je da je savremeno znanje ključ uspjeha u 21 vijeku.

„Iako posjedujemo kreativni potencijal naša cijela regija daleko zaostaje za zemljama Evropske unije u inovativnom smislu. To najbolje ilustruje podatak da je u 2017. godini u 15 „starih“ članica Evropske unije bilo registrovano ili je bilo u procesu registracije skoro 68.000 patenata. U svim zemljama Zapadnog Balkana svega 13“, naglasila je Cvijanovićeva.

Dodala je da čak 65% današnjih prvačića će za 20 godina raditi na poslovima koji danas uopšte ne postoje te da je nužno napraviti veliki zaokret u oblasti obrazovanja kako bi mlade ljude pripremili za sticanje vještina koji će ih učiniti konkurentnim na tržištu.

Najavila je realizaciju sedam ambicioznih projekata vrijednosti preko 6,6 miliona KM od kojih se dva odnose na naučno-tehnološki razvoj i pet na oblast digitalizacije. Uskoro će biti pokrenut pilot-program Sinergija kroz koji će biti finansirani konzorcijumi koji čine timovi istraživača i poslovnih subjekata.

Premijer Srbije Ana Brnabić rekla je da bez razvoja tema koje su zastupljene na Jahorina ekonomskom forumu nema dugoročnog razvoja.

„Ako sada ne nametnemo digitalizaciju ponovo ćemo zakasniti kao mnogo puta ranije, ova oblast biće tema saradnje Srbije i Srpske, prije svega u oblasti obrazovanja, na uvođenju digitalnih učionica, od kojih će 500 biti u RS. Mi smo uveli 2.000 tih učionica i znamo kako se to radi, koje su bile greške“, kazala je Brnabićeva.

Istakla je da je teško zaustaviti trend odlaska mladih ljudi, ali da vjeruje da se može pružiti podrška da se oni koji odu vrate.

Predavači i panelisti na Jahorina ekonomskom forumu govoriće o četvrtoj industrijskoj revoluciji, digitalnim tehnologijama, digitalizaciji rada poreskih uprava, inovacijama u finansijskoj industriji, pitanju sigurnosti na internetu, reformi visokog i srednjeg obrazovanja i o još mnogo drugih interesantnih tema.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan