DUBROVNIK – Edin Salispahić iz Sarajeva uskoro ide u Hrvatsku na sezonski rad, i to prvi put. Dogovor s poslodavcem je, kako kaže, ozbiljan i korektan. Prilika je to koju ne želi da propusti.
“Izabrao sam ugostiteljstvo, jer sam komunikativan, znam s ljudima i jednostavno volim taj dinamičan ambijent – stalni kontakt s gostima, timski rad i svakodnevno nešto novo. S obzirom na ekonomske prilike u našoj državi i činjenicu da je ovdje teško doći do stalnog i pristojno plaćenog posla, osjećam da nemam puno izbora. Primoran sam da pokušam napolju, makar na nekoliko mjeseci, da nešto zaradim i barem malo olakšam situaciju. Početak rada je zakazan za kraj maja, a planiram da ostanem do početka oktobra ako sve bude išlo po planu. Iskreno se nadam najboljem – da će uslovi biti dobri, da ću steći iskustvo i da će se trud isplatiti”, ispričao je Salispahić za “Oslobođenje”.
Sličnih priča ima na hiljade – neki godinama zimu provode u BiH, a ljeti rade na Jadranu. Komšijama je potraga za radnicima još jedan izazov u sezoni koja samo što nije počela, a lov je pri kraju. Sezonci već pakuju kofere.
U tome što im nedostaje radne snage, domaći radnici vide svoju šansu za zaradu. I to dobru. Oglasa ima svuda. Mame ih obezbijeđenim smještajem, hranom i velikim platama. Recepcionari, konobari, kuvari, sobarice i čistačice – od zarade, ako imaju sreće i od bakšiša, mogu da žive dobar deo godine a da ne rade ništa. Na njihovim leđima je i ova turistička sezona, kako u Hrvatskoj, tako i u Crnoj Gori.
Prema onome što se čuje, uslovi za rad na Jadranu nikada nisu bili bolji. Stalnim radnicima se nude povišice, a i srednjoškolci već pitaju za posao. Ipak, potreban je oprez – dešava se da poslodavci ne ispoštuju dogovor, da dodaju još posla, prebace na slabije plaćeno mjesto, da smještaj ne bude kako je obećano ili da plata ne bude ista svakog mjeseca.
Za konobare plata rijetko kada ide ispod 1.200 evra, barmeni mogu da zarade između 1.100 i 1.600 evra mjesečno, a recepcioneri od 1.000 evra pa naviše. Velika je potražnja za kuvarima, čije se plate kreću od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu da zarade i mnogo više.
U hotelijerstvu se najviše traže sobari i sobarice, gde plata ide i do 1.400 evra mjesečno.
“Ove godine, kao i prethodnih, očekuje se veliki odliv radne snage. Ljudi uglavnom odlaze u Hrvatsku i Crnu Goru da rade u ugostiteljstvu i trgovini. Ova godina je možda i najzanimljivija za naše radnike, s obzirom na povećanje plata i veću potražnju za radnicima. Najtraženiji su konobari i kuvari. Ljudi idu tamo gdej im je bolje, gdje su plate veće. U Hrvatskoj su plate za osmočasovno radno vrijeme više za 100 do 150 odsto u odnosu na naše, u Crnoj Gori za oko 100 odsto… Ljudi i ne razmišljaju previše – jednostavno odlaze, pogotovo jer je uveden status stalnog sezonskog radnika. Time se radnik rezerviše za sezonu, a u periodu kada ne radi ima određene benefite”, rekao je Goran Savanović, predsjednik Sindikata trgovine, turizma, ugostiteljstva i uslužnih djelatnosti Srpske za Oslobođenje.
On naglašava da domaći ugostitelji ne mogu da se takmiče s komšijama, piše Telegraf.
“Nema šanse. Te plate koje se tamo daju radnicima naši poslodavci ne mogu da obezbijede”, izričit je Savanović.
Elitni turizam
Dubrovnik “otima” radnike Trebinju – i to ne samo tokom sezone, već i tokom cijele godine. S obzirom na to da je Dubrovnik udaljen svega tridesetak kilometara, posljednjih godina više hiljada Trebinjaca živi i radi tamo, a neki svakog jutra putuju na posao.
“Pregovori za sezonski rad su završeni. Kod nas je specifična situacija zato što smo blizu i dosta ljudi radi u Dubrovniku tokom cijele godine. Uveče se uglavnom vraćaju kući. Naravno, u sezoni je to pojačano i već je sve izdogovarano. Domaći poslodavci ne mogu da se takmiče s onima iz Dubrovnika, ali ni svi poslodavci u Hrvatskoj ne mogu. U Dubrovnik dolaze ljudi iz Slavonije da rade. Tamo je elitni turizam, cijene su visoke, pa su i zarade bolje. Ipak, nije lako putovati svaki dan, i to nosi probleme, pa ne odlučuju svi da odu – zavisi u kojoj su životnoj fazi, imaju li porodicu ili ne. Ne odlazi baš svako ko može”, ispričao je Veselin Savić, direktor Privredne komore Trebinja.