BEOGRAD, Gotovo 92 odsto ispitanika smatra da je važno kupovati domaće proizvode, a isti procenat anketiranih bi podržao akcije, koje promovišu kupovinu naših proizvoda, pokazala je anketa poslovnog portala “e-Kapija”, u saradnji sa Klubom privrednih novinara.
Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno krajem aprila pokazuju da je svaki drugi ispitanik spreman da plati nešto višu cijenu za isti kvalitet proizvoda ukoliko je on napravljen u Srbiji, dok je manji procenat (40 odsto) onih koji bi pristali na niži kvalitet i istu cijenu domaćeg proizvoda u odnosu na strani.
Čak 69 odsto učesnika u istraživanju odgovorilo je da vodi računa o tome da li je roba koju kupuju proizvedena u Srbiji, a 67 odsto njih se trudi da među domaćom ponudom pronađe alternativu omiljenom stranom proizvodu.
Svega 19 odsto anketiranih smatra da su domaći proizvodi vidno obilježeni, a 72 odsto učesnika u anketi kaže da bi naši proizvodi trebalo da budu posebno istaknuti u trgovačkim centrima.
Na pitanje “Da li vam je blizak termin ekonomski patriotizam” 63 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno, procenat onih kojima je ovaj pojam stran je 20 odsto, dok je njih 17 odsto kazalo “možda”.
U anketi je učestvovalo 2.000 ispitanika, a 72 odsto njih pripada srednjem i višem menadžmentu.
Anketa – Koliko je domaća roba konkurentna na našem tržištu?
Slobodan Petrović,
direktor fonda “Salford”:
– Nedostaje nam razvijeno osećanje ekonomskog patriotizma, jer dosta godina unazad su srpski potrošači smatrali da su proizvodi, koji dolaze sa “zapada” boljeg kvaliteta. Trenutno se takmičimo sa proizvodima iz Evropske unije, čije kompanije imaju više fabrika, savremeniju tehnologiju, prave veće serije i samim tim su konkurentniji cenom.
Bojan Radun,
izvršni direktor kompanije “Nektar”:
– Predrasuda je da su strani proizvodi kvalitetniji od domaćih, pogotovo u prehrambenom sektoru, a njihov jedini nedostatak je što nisu dovoljno marketinški “obrađeni”. Konkretno, u industriji voćnih sokova više od 95 odsto potrošnje čine proizvodi, koji se proizvode u Srbiji. To je rezultat visoke konkurentnosti i ulaganja u ovaj sektor.
Mlađan Kovačević,
ekonomista:
– Srbija je politikom carina i precenjenog kursa dinara uvela koncept tzv. “spržene zemlje”, jer je inostrana roba bila jeftinija. Time je “ubila” pre svega srpski agrar i građevinarstvo, ali i neke druge grane. Naša zemlja ima veoma malo učešće izvoza u BDP, koje je prošle godine iznosilo 22,3 odsto, mnogo manje nego u susednim zemljama. Novosti