LONDON, Britanski ministar finansija Filip Hamond predstavio je oprezne planove o javnoj potrošnji, dok se ekonomske prognoze za Veliku Britaniju konstantno pogoršavaju.
Hamond je iznio nepovoljne procjene pošto sve sporija britanska ekonomija i konstantni budžetski deficit ne ostavljaju dovoljno novca za povećanje javne potrošnje, a zahtjeve postavljaju zaposleni u prosveti, vatrogasnim službama i vojsci.
Potreba britanske Vlade da sačuva određena sredstva u državnoj blagajni zbog neizvjesnosti koje prate Bregzit dodatno povećava pritisak.
Hamond je danas ponudio tri milijarde funti za dvogodišnju pripremu za Bregit, i neke olakšice za kupce prvih kuća, ali je izbjegao da govori o drugim oblastima.
“Nalazimo se na prekretnici u našoj istoriji. Rješeni smo da gledamo naprijed, a ne nazad, i da jačamo snagu britanske ekonomije”, rekao je Hamond u obraćanju donjem domu britanskog parlamenta.
Pokušao je da predstavi optimističnu viziju “svjetske Velike Britanije” koja će prigrliti tehnološku revoluciju i iskoristiti prilike koje donosi izlazak iz Unije.
Obećao je “balansiran” pristup dok se postavljaju zahtjevi za okončanje štednje.
Iako se trudio da djeluje optimistično o ekonomskim izgledima Velike Britanije poslije Bregzita, Hamond je u govoru otkrio bolnu istinu – da britanska ekonomija usporava.
Nezavisna britanska Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) prognozirala je da će Velika Britanija u 2017. ostvariti ekonomski rast od 1,5 odsto, a u 2018. godini 1,4 odsto.
Za 2019. i 2020. prognoziran je rast od 1,3 odsto, dok se 2021. očekuje da bude 1,5 odsto, a u 2022. godini 1,6 odsto.
S druge strane, evrozona napreduje s godišnjim rastom od oko 2,5 odsto.
Za to vrijeme, javne finansije Velike Britanije slabe. Neto dug javnog sektora sada iznosi 87,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je 2007. godine iznosio 40 odsto, saopštio je juče britanski statistički zavod.
Lider opozicionih laburista Džeremi Korbin odmah je kritikovao Hamondove planove.
“Našu zemlju karakteriše sve veća nejednakost i nepravda. Obećan nam je revolucionarni budžet, a zapravo nema nikakvih promjena. Ljudi su očekivali pomoć od ovog budžeta i oni su iznevjereni. Iznevjerila ih je Vlada koja je, kao i ekonomija kojom upravlja, slaba i nestabilna i čija je promjena hitno potrebna”, rekao je Korbin. Beta